Radi istine o litijumu

Zemlje sa svetskim resursima litijuma, (izraženo u milionima tona): Bolivija 21; Argentina 19,3; Čile 9,6; SAD 7,9; Australija 6,4; Kina 5,1; Kongo/Kinšanca/3,0; Kanada 2,9; Nemačka 2,7; Meksiko 1,7; Češka 1,3; Srbija 1,2; Peru 880.000 tona; Mali 700.000 tona; Zimbabve 500.000 tona; Brazil 470.000 tona; Španija 300.000 tona; Portugal 270.000 tona; Gana 90.000 tona i Australija, Finska, Kazahstan, Namibija po 50.000 tona.

Najveće nalazište u Ervopi se nalazi u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ova navedena.

Rudnici litijuma, pored toga što se kopanjem rude uništava krajolik i to što nastaju tipična zagađenja prašinom koja sadrži silicijum i bukom, imaju najkritičniji deo procesa proizvodnje litijuma iz rude kada se prilikom koncentrovanja i ekstrakcije litijuma dodaju kiseline i posle čega ostaju otpadne vode, otrovna šljaka.

Te vode se skladište u bazenima koji mogu da procure ili puknu – a otrov dospe u podzemne vode i reke. Istraživači sa irskog tehnološkog instituta Karlov takođe potvrđuju da vađenje litijuma može imati značajne ekološke i društvene efekte ako nije pravilno regulisano, praćeno i kontrolisano.

Glavni problem su po njima zagađenje vode i vazduha otrovnim hemikalijama.

Područije Nedeljica je jedno veliko podzemno jezero gde je na dubini od 70 m voda koja je ispitana i ima titulu „bebi“.

U produžetku tog dela ka Bogatiću nalazište je termalnih voda gde je temperatura vode 70-80°C.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.