Rađanje dece i profit

Na odluke, predloge i izjave jednog predsednika utiču: on sam i njegovi savetnici.

Savetnici predsednika Republike obavljaju najsloženije analitičke, savetodavne i druge odgovarajuće poslove za potrebe predsednika Republike koji se odnose na državno uređenje, izgradnju i funkcionisanje političkog sistema i inicijativu za donošenje novih kao i primenu postojećih zakona, privredna kretanja i razvoj ekonomskog sistema, odbranu i bezbednost, rad. Bla, bla…

Presednik Republike Srbije ima sedam savetnika, ako informacije sa interneta ne lažu.

Suma sumarum, osam ozbiljnih, obrazovanih ljudi je predložilo da se za rađanje svakog novog deteta izdvoje ozbiljna novčana sredstva. U zemlji (kao i u zemljama u okruženju), gde:

– žena dobije otkaz, kad poslodavcu saopšti da je trudna

– posle porodiljskog odsustva je dočeka otkaz

– bolnice u kojima se žene porađaju liče na divlju ambulantu

– gde žene posle poroda same moraju da kupuju analgetike

– gde žena koja se juče porodila za doručak dobije jednu šnitu hleba i jednu viršlu

– gde ne postoji mesto za svako dete u vrtiću

– gde vrtić košta skoro kao pola zakonom određenog minimalca

– gde su dečiji dodaci mizerni i za koji su uslovi, najblaže rečeno, specifični

– gde školski udžbenici, za npr. dva školarca koštaju više od zakonom utvrđenog minimalca

– gde nam se deca leče SMS porukama

– gde povrat PDV-a na dečiju opremu i hranu, možete dobito jedino ako nemate skoro ništa ( i od tog skoro ništa, treba da kupite nešto, i nadate se povratu dela novca utrošenog na nešto)

Pitajte prosečnog roditelja u Srbiji (Bosni), sigurno bi dodali po još jednu stavku na ovaj moj spisak. S druge strane, ubeđena sam, ipak će skočiti nalitet nakon usvajanja ove odluke. Ali, znate kako?

Jeste li ikad pogledali emisiju DNK, na „našoj“ ružičastoj televiziji? Ko nije, obavezno na youtube i samo jedna je dovoljna da shvatite celi koncept.

U Srbiji (Bosni) postoji dobar dio mentalno bolesnih ljudi o kojima niko ne vodi računa. To su ljudi kojima je stanje svesti suženo, koji ne mogu samostalno raspolagati ni odlukama, ni novcem. E sad, ako ste bacili oko na DNK, videćete da ih je većina takvih „gostovala“ u toj emisiji. Videli ste da ti ljudi oko sebe imaju male čopore dece, za koje se ne zna ni čiji su, ni šta jedu, ni da li idu u školu. Čopor dece koji su prepušteni sami sebi. Roditeljima te jadne dece, 5.000 evra zvuči kao ozbiljan kapital, a s obzirom da se oni ne muče ni oko već rođene dece, oni misle da je roditeljstvo mačiji kašalj, i daj da serijskom proizvodnjom izbacimo još dvoje, troje.

Pored njih, koliko dece po Beogradu i drugim gradovima prosi? Ko je „rodio“ tu decu? Da li su oni svi produkt tužnih i nesrećnih životnih sudbina, ili postoje roditelji koji rađaju decu da bi im donosila profit? Zar neće oni u ovome videti priliku za zaradu (a dete je i onako nebitno za njih)? Oni se vode parolom – seks je zabava siromašne, a deca su… ne znamo šta su, ne znamo šta će nam, ne možemo mi brinuti o njima… Nesam školovala od vreme!

Odluke, važne korake bi trebalo donositi kroz pitanje – kako će se to odraziti na mene kroz deset, dvadeset godina? Da li je neko pomislio kako bi ovih 5.000 evra kao podsticaj za povećanje stope nataliteta moglo uticati na našu budućnost. Čopor dece, od zlog oca i još gore matere. Ali taj čopor je kroz dvadeset godina biračko telo. Neuko, ograničeno biračko telo. Izvoli sendvič – hvala, gde da zaokružim?