Rock ’n roll

Pa, nikakve ako baš bukvalno prevedete, ali ako uzmete sekundarna značenja reči ( (to)rock- udariti, (to) roll- okrenuti) i sve to staviti u imperativ, slika je drugačija.

A kakve veze to ima sa muzičkim pravcem? Teško je reći… Možda i nikakve! Ali, simbolizuje njegovu slobodu u izrazu i želju da se pomalo prkosi establišmentu.

Ovaj muzički pravac se i kod nas primio dosta dobro (uprkos komunističkoj orijentaciji zemlje) i dugo davao vrlo dobre plodove.

Ipak, suša koje je zahvatila naš duhovni život devedesetih, tokom kojih je on još kako-tako opstajao, ostavile su posledice na njega u novom veku na našim prostorima.

U toj situaciji, ne čudi što je prva demokratska postpetooktobarska vlada, čiji je predsednik izjavio da je slušao Dorse u mladosti, bila nepopularna u narodu. Veću popularnost je imala ona druga koja je bila u prvom redu na koncertu najveće zvezde naše estrade.

Bilo kako bilo, bez daljih podsećanja, primetno je da kad god imamo narodnjačku ekipu na vlasti (ništa uvredljivo, prosto ljude koji vole narodnjake), problem je neki rok. Sada je u pitanju datum održavanja beogradskih izbora.

Pre su bili razni rok(ovi) u vezi sa EU i tako je neprestano njima problem rok.

Ljubav prema određenoj vrsti muzike nije samo to – pomalo je u pitanju i stanje duha. A šta mi da očekujemo?

U većini autobusa, prodavnica, radio-stanica pa i televizija (pogotovo onih većih), dominiraju narodnjaci, jer…to narod voli.

Vole to i ovi na vlasti i eto – sličan se sličnom raduje.

A šta rade rokeri? Postoje… Pokazuju stav, prkos, pokazuju da nisu oni ovi i …ništa! Kao i naša (bar ona građanska) opozicija.

Nemaju hit!

A upravo to im treba.

Nije ni u Beogradu situacija drugačija – pa znamo svi ko je punio „Marakanu“ i Ušće… Narodnjaci!

Ne računajte Stonse- oni jesu bend, ali malo su i fenomen, a to je uvek praćeno velikim brojem ljudi. Setite se: dok je o Beogradu pevala Lola Novaković, gradonačelnici su bili ljudi poput Branka Pešića.

Kad je o njemu zapevala Ceca, logično je bilo da dobijemo Malog, Vesića, Šapića (ili Gangulu…jer više nije jasno da li je Gangula glumio vaterpolistu Šapića, ili je bilo obrnuto).

Ovih dana narodnjačku ekipu na vlasti naljutio je jedan pevač narodne muzike koji lepo kaže da isti ljudi koji glasaju za ovu vlast, glasali su i za njegovu pobedu svojevremeno u jednoj emisiji u kojoj su se takmičili neafirmisani pevači.

I verujem mu da od simpatizera vlasti dobija poruke podrške. Oni su sad u procepu…

Šta će biti sa Beogradom? Pa izgubiće Beograd. E sad…prethodnu rečenicu možete pročitati na dva načina.

Odaberite koji… Onaj koji se sad kao ljuti seobi Srba iz raznih mesta u Arenu, možda će sada ažurirati biračke spiskove na drugi način.

Koji? Neću reći, ali ako ste deklarisani protivnik režima, proverite pred izbore da li vaše ime još uvek postoji u istom!

Ne, to uopšte nije nemoguće.

Ako mislite da je preterano, onda niste u potpunosti svesni kolika je razmera lošeg ono što je rađeno na prethodnim izborima.

I neko će reći: ma, sve je to rokenrol!

Pa, nije! I sve ovo je počelo kad neko Odbranu i poslednje dane Idola i Paket aranžman (tri grupe) proglasi za nešto najbolje što se dogodilo u našem roku, a ne pomenu prvi album grupe Tajm ili Korni grupe (i još neke…).

Videli smo i sada- nisu svi opozicija! I ne treba reći nikom da vodi računa…svako glasa sličnom sebi. Sledi nam, dakle, prebrojavanje! Posle toga ćemo videti gde smo i ko smo.

Jedino što svaki glasač može, jeste da posluša pesme koje su o Beogradu pevali Lola, Duško Jakšić, neka poslušaju Serenadu Beogradu (bilo u čijem izvođenju), neka se zapitaju zašto je Dado „Cijeli život čekao priliku da pjeva u Beogradu rock ’n roll“, jer (i) to je Beograd.

Bar je bio… ako nije definitivno izgubljen.

Autor je profesor književnosti iz Kraljeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.