Foto: CanvaGrad Bor je nastao uz rudnik. Najbliže rudniku su stare zgrade, još iz vremena kada su Francuzi bili vlasnici rudnika bakra u Boru. Tu je život tekao još iz Bor sela, tu je sazidana pravoslavna crkva Svetog orđa, katolička crkva Svetog Ljudevita, stare zgrade koje su postale Gradska bolnica, pa i zgrada Francuske kasine koja je 1961. godine postala Fakultet u sastavu Beogradskog univerziteta.
Brdo na kome je stari deo grada je uvek bilo potkopano. Uvek se treslo kao da je zemljotres, ali Borani su pravili razliku između potresa od miniranja i zemljotresa. Pogled u luster je bio signal, ako se luster ne ljulja, to su samo miniranja u Jami. Podzemni hodnici jamskog iskopavanja rude bakra, ispod starog dela Bora išli su direktno na površinski kop-Bor i bili su vidljivi iz okolnih ulica. Ali zgrade su ostale i preživele mnoga miniranja, sve do danas.
Stari centar grada se sada ruši da bi kineska kompanija ostvarila veći profit. Podzemni hodnici su skupi za održavanje i zato kompanija ZiJin promoviše „block caving Process“. To nije nova metoda, ali se uglavnom koristila u rudnicima koji su van naseljenih mesta, zato što ova metoda na površini zemlje izaziva sleganje tla i potrese kao pravi zemljotresi. Zbog ekspanzije rudarstva prvo je izmeštena pruga Bor – Beograd oko rudnika Cerovo.
Sada se seli Gradska bolnica u roku od naredne dve godine. Uvek su Borani želeli da se preseli Bolnica iz najzagađenijeg dela grada. Ali sada kada je topionica osavremenjena, zatvorena i nema otpadnih gasova u atmosferi ili se to više ne očekuje, seliti Bolnicu u novo zagađenje. Na ulazu u grad Bor sa leve strane je Dom zdravlja, a sa desne će biti Bolnica. Kompanija ZiJin je povećala proizvodnju dva i po puta i ekspanzija je u toku.
Locirati novu Bolnicu uz glavne saobraćajnice kojima se kamionima dovozi koncentrat, kreč i ostali repromaterijal za proizvodnju, je potpuna nepromišljenost. Iz jednog zagađenja u drugo narastajuće. Zašto ne preseliti Bolnicu u nastavku Bora II prema Banjskom polju, čist vazduh bez saobraćajnica i lep pogled na zelena okolna brda.
Tehnički fakultet u Boru, Univerziteta u Beogradu, kao i ostali iz starog gradskog jezgra čekaju na red. Zašto? Staro gradsko jezgro je pečat grada, i šta će ostati, socrealistični blokovi ili spavaonice bez duše? Šta je sa ovom državom Srbijom? Da li je profit inostranih kompanija jedino merilo opstanka?
Prof. dr Snežana Šerbula
Univerzitet u Beogradu
Tehnički fakultet u Boru
Šefica katedre za zaštitu životne sredine
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
