Salman Ruždi je tvrdi ateista magične realnosti

To je odgovor u kome se sažima sva ličnost najvećeg živog pisca. Kada ga je ubadao nožem, verski fanatik ili lik tipa Čepmena, koji je usmrtio Lenona, Hadi Matar nije znao za ovaj odgovor. Fatvu ajatolaha Homeinija je pokušao da sprovede u delo, nezavisno od svih njenih kasnijih varijacija. Ali, Muhamed ga je ostavio u životu.

On mu je davno oprostio. Citiraću jedan pasus iz „Satanskih stihova“: Od svoje majke Naime Nadmudin je slušao mnoge priče o proroku, no ako su se u njene verzije uvukle i neke netačnosti, njega nije zanimalo kakve su. „Kakav je čovek taj Prorok?“, pomislio je.

„Koji anđeo ne bi poželeo s njim da razgovara?“.

Ali, ipak je hvatao sebe u činu formiranja bogohulnih misli, na primer, kad je jednom, bez svesne namere, tonući u san u svom poljskom krevetu, u Matrinoj rezistenciji, svojom sanjivom maštom počinjao da sopstveno ljudsko stanje poredi sa Prorokovim iz vremena kada je ovaj, ostavši siroče i bez sredstava za život, postigao veliki uspeh u svom poslu kao veliki biznis-menadžer bogate udovice Hadžidže, i završio kao njen muž.

Međutim njegova religijska vera bila je stvar slabog intenziteta, deo njegove ličnosti koji nije zahtevao nimalo posebnu pažnju nego ostali delovi.

Salman je, dakle, „tvrdi ateista“. Kroz magičnu realnost on je ljudskom postojanju davao novu dimenziju, višu od prostote i bližu jednostavnosti. Sve u njemu je bilo protiv „slugeranjske kulture“, a sve za njeno ljudsko prožimanje. Tlo pod Salmanovim nogama postaće još tvrđe. Živeo.

Autor je univerzitetski profesor

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.