Za vreme boravka na Karolinska institutu u Stokholmu 1977. moje nove kolege bi mi govorile da Jugoslaviju prepoznaju po tri stvari: Titu, Zinki Milanov (kod nas poznatijoj kao Zinka Kunc) i Zagrebačkim solistima.
Zagrebačke soliste je u okviru Radio Zagreba osnovao Antonio Janigro 1953. godine.
Rođeni Milanez i jedan od vrhunskih čelista tog doba se sticajem okolnosti našao u Hrvatskoj posle rata i u njoj ostao sve do svoje smrti 1989. (po nekim izvorima umro je u Milanu, a po drugim u Zagrebu).
Janigro je od grupe internacionalno nepoznatih muzičara stvorio jedan od svetski najpoznatijih kamernih sastava koji je svojim imenom stavio Zagreb i Jugoslaviju na mapu sveta. Posle njegovog odlaska 1988. kvalitet Solista je pao i teško da će ikad dostići reputaciju iz Janigrovog perioda.
Zašto ovo pišem? Pa pišem u vezi s nedavnim intervjuom obavljenim od gospođe Zorice Kojić sa današnjim koncert-majstorom Zagrebačkih solista koji ovih dana drže koncert u Beogradu. Bio sam zapanjen da ni S. K. ni Z. K. u poprilično dugom članku u kome se dosta spominje i istorija ovog ansambla, uz spisak svetski poznatih solista koji su svirali sa ovim ansamblom (naravno u vreme A. Janigra), nigde ne spominje ime Antonia Janigra. Citiram pitanje gospođe Kojić g. Krstiću: Zagrebački solisti osnovani su one iste godine kada ste i sami (sic!) rođeni – šta znate o istoriji ovog orkestra…?
Ni to pitanje nije navelo koncert-majstora da kaže da te iste godine jedan od najvećih svetskih čelista Antonio Janigro, koji je promenio Italiju za Jugoslaviju, osniva Zagrebačke soliste. Da nije bilo Janigra, danas ne bih imao s kim da sviram na Kolarcu.
Neznanje, teško. Samozaljubljenost koncert-majstora današnjih Zagrebačkih solista, opet teško, ali moguće. Ne znam. Procenite sami.
Autor je profesor univerziteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
