Da li, još uvek, postoji granica između košmara i stvarnosti u našoj nerealnoj stvarnosti? Ovo je san postizborne noći. Ostavite nadu, vi koji čitate ove redove.
– Dobar dan, mi smo lopovi, došli smo da vas pokrademo!
– Naravno, samo izvolite.
– Jao, što ste vi siromašni! Pa vama čovek nema šta da ukrade!
– Veoma nam je žao što ne ispunjavamo standarde za krađu. Znate talas „zlatnog doba“ nas, još, nije preplavio.
– Tako vam i treba, kad ste pošteni. Moraćemo da vam ukrademo „glas“!
– Kako to mislite … pa to je jedino što što nam je preostalo još iz ere „onih bivših“.
– Mi tako poslujemo, lopovski, krađe mora biti!
– Ali sve ste nam već pokrali:
– Medije – prosto da čoveku pozli koliko nam ,,dobro“ ide, a tome nas, uvek, obaveštava Jedan čovek. On je i narator i voditelj, sam sebi postavlja pitanja, odgovara, malo-malo pa se naljuti na nekoga, inače je jako pametan, sve zna, sve može, samo ne voli da gubi, to ga jako iznervira.
– Zdravstvo – u ambulanti nemaju flaster da zalepe, liste čekanja su duže od života onih koji čekaju za pregled, novi-stari ministar hoće račun da nam isporuči, da vidimo koliko bolest košta u današnje vreme; pa ti vidi da li je patriotski da se lečiš ili da mreš, kad već nisi nizašta… nego kad se razboliš od života u „zlatnom dobu“ fino zaobiđeš lečenje, uštediš novac državi, pa ne zovu ministra džabe Dr Smrt.
– Školski sistem – deca su vođena primerom sa Vrha, postala su nezaiteresovana za učenje i znanje… Što da se muče! Izvrše pritisak na nastavnike za bolju ocenu. Ako se prosvetar opire, umešaju se roditelji, advokati, direktori… na kraju za one koji još veruju da se „domovina brani znanjem i lepim vaspitanjem“ mogu tužbe i batine da se rezervišu. Budućnost ima čega da se plaši sa omladinom koja ne veruje u rad i poštenje… ali koga briga… Nasilje pomaže tamo gde znanje neće.
– Pravosuđe… Pravda je oslepljena! Ne zanima je ravnoteža na tasu ni nepristrasnost. Na vagi boginje pravde preteže korupcija, nasilje, pljačka, nepravda caruje, istina je laž a laž istina… Mačem seče istinu da bi laž opstala. Pravosuđe ,,snom mrtvijem spava“…
– Kritička misao se ne toleriše… Misliš, dakle, ne možeš da postojiš… To važi naručito za drčne profesore fakulteta… šta imaju oni da misle… ima ko da misli za sve… Ako budu učili studente da preispituju, kritikuju, imaju STAV… doći će propast „zlatnog doba“ u kome sada, Oni, toliko uživaju.
– Možemo poručiti: Glas vam nećemo dati!
Oni lopovi se nasmejaše… Njihov smeh, zloban, ciničan probudio me je iz košmara.
Da li je? Možda je sve ovo java…
Venesa Pitulić, Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.