Saveti za glasanje 2. juna

Drugi razlog je, po mom mišljenju, što birači ličnim bojkotom ništa ne čine. NJihov lični bojkot niko ne primećuje, nigde se ne broji. Opoziciona stranka možda može postići neki svoj cilj organizovanim bojkotom, a bojkot usamljenog birača prija jedino vlasti.

Treći razlog je da građanin koji principijelno i ponosno ne izlazi na izbore ne bi smeo imati prigovore na opoziciju, ali ni na vlast. Ako mu je sve potaman, zašto bi se žalio na vlast! Ako mu nije dobro, zašto da kritikuje opoziciju, ako je njemu teško da izađe i zaokruži jedan broj.

Možda bi mogao malo da razmisli i zamisli kako je opoziciji ovdašnje beskrupulozne vlasti. Možda bi mogao da se pridruži, aktivno pomogne ili bar da izađe na izbore.

Uostalom, šta mi, obični građani, drugo možemo? Imamo vlast i opoziciju kakve imamo i sve je to uslovljeno našom istorijom i našim mentalitetom. Ako ne želimo da se uključimo u tu „prljavu“ politiku, možemo bar da glasamo birajući manje zlo. Alternative nema. Alternativa nije život.

Sasvim drugo pitanje je kako glasati, i za to imam savete. Ako se neko zaista ne snalazi u trenutnoj političkoj ponudi, savet je da u svojoj okolini pronađe osobu od poverenja i pokuša da sazna ko je ko na tekućim izborima.

Ako se samo radi o nekim nedoumicama, onda je dovoljno malo razmisliti, informisati se i odlučiti prema ličnim stavovima, pazeći da se ne glasa za neku fantomsku listu ili listu koja sigurno ne može preći cenzus.

Na kraju, ako neko baš ne može da glasa za bilo koju od postojećih opcija, neka stavi „putaču“ na ceo listić i tako pokaže šta misli. I to je nešto, i tako čovek pokazuje da je živ.

Gordana Sinđelić, pravnica u penziji iz Lazarevca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.