Ne želeći da se bavim licitiranjem broja ljudi na jednom tužnom skupu u Loznici povodom sećanja na poginule i prognane u akciji „Oluja“ 1995. godine, drugo želim da iskažem.
Prvo, skupovi takve vrste ne obeležavaju se mitinzima na stadionima.
Naročito ako su organizatori ovakvog skupa upravo oni isti radikalni elementi koji su pobunili te nesrećne ljude u Hrvatskoj, a potom ih napustili.
Naravno, ne želim ovom prilikom da umanjim hrvatsku stranu koja se iživljavala nad nedužnim ljudima, decom i starcima.
I ne mislim da je država Hrvatska srećnija zbog toga što su prognali sve Srbe, ali o tome neka se oni izjašnjavaju i pišu.
I sada, rekoh, ti isti elementi „dovode“ autobusima iz čitave Srbije, demonstrirajući još jednu, „pogibeljniju“ politiku.
Politiku prodaje zemlje stranim multinacionalnim kompanijama, upravo kada se i u Loznici i širom Srbije održavaju opštenarodni protesti protiv rudarenja i kakve ironije „ekološke eksploatacije“.
Skup vladajuće oligarhije u Loznici trebalo je da mobiliše potkupljeno i ucenjeno članstvo.
Kažem potkupljeno jer su članovi dobijali dnevnicu od 3.500 dinara, poneki pride i sendvič.
Prevoz je naravno gratis. Ucenjeno jer se zaposlenima u državnim preduzećima preti.
Tim večito na određeno primljenim radnicima.
I na kraju krucijalno pitanje, ko to finansira?
Naravno svi mi, sirotinja što decenijama radi za minimalac, i jedan dinar topli obrok, narod koji živi na ivici egzistencije, radnici „Laste“ u propadanju, penzioneri koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i nemaju za lek…
I na kraju da bi procvetali, prodajmo zemlju, bićemo srećni i ostvarićemo sve nade.
Jedina je da ovi takozvani prodavci tuđe zemlje nestanu iz nje, jer svi njihovi „patriotski“ izlivi naša su katastrofa.
Siniša Stojčić, Beograd
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.