Pridružujem se g. Mladenu Obradoviću, autoru članka objavljenog 12. februara o. g. „Spasimo Veliko ratno ostrvo“, proširenjem apela na SPASIMO BEOGRAD.
Evidentno je da je samo pitanje dana kada će buldožeri da zaoru ne samo Veliko ratno ostrvo.
U sklopu istog projekta prošla su bez komentara dva članka objavljena u štampi: U prvom je objavljen početak obnove hotela Jugoslavija u čijem sklopu treba da se izgrade i dve kule visine 140 metara, pa kad je to prošlo, u drugom je objavljeno da će te kule biti visine 200 metara.
Molim čitaoce da zamisle te dve kule, tačno duplo više od kula pored tržnog centra Ušće.
Znači da se nastavlja potpuno vizuelno upropašćavanja celog Beograda.
Zamislite čuveni pogled sa Kalemegdana kome se divio i Majkl Tod, jedan od najvećih filmskih režisera sveta, ili pogled na Beograd sa Zemunskog keja.
Šta će biti sa danas divnim zelenim površinama i šetalištem pored Dunava, sve će to biti beton, u obliku kula i više hiljada obaveznih parking mesta.
Dobro, možda će gradske vlasti to sve ofarbati u lepo zeleno, a i kule su idealno mesto na čijim vrhovima će da se udobno gnezde sve one vrste ptica koje se sada muče po nekim tamo šumetinama na Velikom ratnom ostrvu.
Sadašnja staza pored Dunava, koja spaja Zemun, Ušće i Beograd, a kojom sada švrljaju penzioneri, žene, deca, a besposleni trče negde sa kraja na kraj, biće pretvorena u divni bulevar kojim će se hiljade i hiljade turista prevoziti elektro autobusima (da ne zagađuju grad) od Zemunskog pristaništa za turističke brodove do žičare i zabavnog parka sa panoramskim točkom na Ušću (od koje vlast ne odustaje) pa direktno na Kalemegdan.
Tu će ih čekati besplatno turističko osveženje, voda sa Velikog ratnog ostrva obogaćena svim onim aromama koje su stigle Dunavom iz njihovih bezbrojnih gradova odakle su i oni stigli.
Sa Kalemegdana će moći da vide i mesto gde se nalazilo Veliko ratno ostrvo.
Tu su najmoderniji betonski reni bunari i crpne stanice, bazeni za taloženje viška pristiglih aromatičnih materija u vodi, skladišta za hemikalije kojih u vodi nikada neće biti više od 50 odsto, vozni park elektromobila, elektronsko upravljanje pogonima iz upravne zgrade, teretane i fitnes sale za osoblje itd.
Naravno da će sve to biti zaštićeno kružnim betonskim zidom koji će pružiti potpunu zaštitu svim tim skupocenim objektima, a ne, kao što se često dešavalo sa Velikim ratnim ostrvom, da Dunav sve to preplavi pa jadni labudi i druge ptice lutaju okolo kroz ševar.
Po pitanju snabdevanja Beograda pijaćom vodom najzad su digli glas i kompetentni stručnjaci, ali kao i svim drugim slučajevima, gradska vlast se ne obazire na to.
Puste ih da kažu (to je demokratski, jelte) ali i dalje rade po svom. Građani se ućutali, što reče jedan naš velikan: „Nikad nam nije bilo bolje. Pritisnulo nas neko dobro sa sviju strana pa od silne miline jedva dišemo.“ Tek kada se narod umiri treba dobro slušati – i poslušati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
