Fantastičan dokumentarni film „Beogradska oaza“, iz 2012. godine, u režiji sjajnog Petra Lalovića, videli smo pre nekoliko dana na TV N1.
Radi se o divnom zapisu o Velikom ratnom ostrvu, snimljenom kroz sva četiri godišnja doba, o neverovatnom carstvu životinja (pre svega ptica, koje se ovde gnezde i doleću i odleću na južnu polovinu naše prelepe planete) i rezervatu retkog biljnog sveta.
Film nam (ponovo) otkriva to neprocenjivo prirodno blago, tu, na ušću Save u Dunav, na domak centra Beograda i centra Zemuna, blago koje možemo svakodnevno gledati sa Kalemegdana, naše lepe, stare beogradske tvrđave.
Ovih dana sam, sa zaprepašćenjem, primetio da se pronose glasovi i ne samo oni, nego i stvarne izjave o namerama, da bi ovo neprocenjivo nacionalno prirodno blago moglo da bude uništeno, za račun izgradnje, na tom „mestu Božjeg dara“, nekakve nove fabrike vode.
Neću i ne mogu da verujem da bi to moglo da se desi.
Pa ipak, zato apelujem na sledeće: prvo, molim RTS i sve ostale TV stanice sa nacionalnom frekvencijom, da HITNO emituju, u pravim terminima, gorepomenuti film Petra Lalovića; drugo, da nadležni, beogradski i državni organi HITNO stave na opštenarodnu raspravu i donesu odluku (ako neka slična već ne postoji) o proglašenju Velikog ratnog ostrva za zaštićeni prirodni rezervat od nacionalnog značaja (ili neku vrstu malog nacionalnog parka prirode).
Uveren sam da ovo pomenuti organi vlasti duguju, ne samo današnjoj generaciji, nas, Beograđana, nego i našim potomcima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
