Srbija ne treba da zatvara oči

Stvaranjem Zajedničke spoljne i bezbednosne politike uspostavio se koordinacioni mehanizam država članica kojim se usklađuju pojedinačne spoljne politike i formira osnova za zajedničko delovanje u cilju jačanja Unije na međunarodnoj sceni.

Nakon pogubnih ratova devedesetih godina 20. veka, Srbija je samostalno odlučila da je njena budućnost u okvirima Evropske unije, kao buduće države članice, i započela proces integracije koji traje i danas. Nasleđe ratova u bivšoj Jugoslaviji uticalo je da ovaj proces bude opterećen političkim zahtevima od strane Unije, međutim, do današnjeg dana Srbija se nije odrekla puta ka članstvu u EU.

Danas, kada se cela Evropa nalazi usred najozbiljnije bezbednosne i političke krize od kraja Hladnog rata, Srbija treba da se opredeli. Razlozi ovog puta ne leže u uslovljavanju EU, kako se tumači u mnogim domaćim medijima. Iako se to često ne spominje, Srbija je već danas deo šireg prostora EU, kao pridružena država. Naši građani slobodno putuju, država učestvuje u brojnim programima saradnje, imamo velike koristi od otvorenog evropskog tržišta za domaće proizvode, kao i od direktnih investicija koje u najvećoj meri dolaze upravo iz država članica EU.

Prosperitet i bezbednost Srbije u svakom pogledu zavise od saradnje sa EU, kao i sa našim susedima koji su se svi listom takođe opredelili za članstvo. Srbija ima pravo da odluči u kom pravcu želi da ide, a posledice takve odluke će se odraziti na svakodnevni život građana i na dugoročne perspektive naše države.

Pri donošenju sudbonosnih odluka Srbija treba da vodi računa o politikama suseda i država članica EU. Preklapanje dugoročnih interesa je veliko, ali ostaje pitanje njihove interpretacije. Naša je dužnost da ih jasno predočimo javnosti.

Srbija stoga treba da se usmeri na sopstvene dugoročne interese i na način kako da se oni ostvare. Ne treba da zatvarati oči pred bezbednosnim brigama partnera u EU i u regionu. Pored toga, Ruska Federacija jeste značajan partner Srbije, ali i ona pre svega gleda međusobne odnose kroz prizmu sopstvenih interesa, što nedavne izjave najviših ruskih zvaničnika o Kosovu jasno ukazuju. U tom smislu, pridruživanje Srbije restriktivnim merama EU ne bi bilo iskaz neprijateljstva prema ruskom narodu, niti podrivanje tradicionalnih veza. Srbija ne treba da zatvara oči nad posledicama ruske invazije Ukrajine, pre svega nad patnjama civilnog stanovništva, koje nam je u istorijskom i kulturnom smislu isto tako blisko kao i građani Rusije. Do sada, Srbija je pružila više nego dovoljno dokaza da priželjkuje mir u Evropi. Srbija stoga treba da se vodi sopstvenim interesima, koji nas prvenstveno upućuju na saradnju sa npartnerima u EU.

Pozivamo predsednika Republike i Vladu Srbije da donesu odluku o usklađivanju sa restriktivnim merama EU prema Ruskoj Federaciji i da kao društvo tako poručimo da vođenje agresivnog rata u Evropi nije prihvatljivo u 21. veku, a da su evropske vrednosti proklamovane u našem Ustavu istinsko opredeljenje unutrašnje i spoljne politike.

Programski savet i Radna grupa za Poglavlje 31 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji