Srbija, zemlja bez nacionalne enciklopedije

Neko je lepo rekao: „Narod bez svoje nacionalne enciklopedije je poput čoveka bez krštenice“.

Inicijativa da Srbija dobije svoju nacionalnu enciklopediju po prvi put u svojoj istoriji potekla je od SANU i Matice srpske, još 1990. godine, da bi Zakon o Srpskoj enciklopediji bio usvojen tek 2005. godine. Tada su dve pomenute nacionalne institucije zaključile ugovor sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj, da ono svake godine finansira projekat sa 25 miliona dinara.

Planirano je bilo da izađe ukupno 10 tomova u narednih 10 godina (znači do 2015. godine). To bi značilo da bi država uložila u taj kapitalni projekat oko 250 miliona dinara (tj. negde oko 2,2 miliona evra, po sadašnjem kursu). Poređenja radi, negde sam pročitao da je Hrvatska u svoj odgovarajući nacionalni projekat uložila pet miliona evra!? Što je najvažnije i najtužnije, ovde se ne radi samo o novcu, već o nečemu mnogo ozbiljnijem. Naime, ta ista Hrvatska je radila na svojoj nacionalnoj enciklopediji zaista samo 10 godina (1999-2009) i taj posao završila sa izdatih 11 tomova. Slovenija je svoju nacionalnu enciklopediju radila u periodu 1987-2002. godine i završila sa izdatih 16 tomova. Srbija je za ovih proteklih 12 godina izdala dva tona Srpske enciklopedije (u tri sveske). Ako bi se rad tom dinamikom nastavio, kompletnu Srpsku enciklopediju mogli bismo da dobijemo tamo negde oko 2030-2040. godine!?

Pitam se, posle svega navedenog, i mislim da je krajnje vreme da u javnost sa svojim stavovima u vezi sa Srpskom enciklopedijom izađu dve nacionalne ustanove, koje na njoj rade (SANU i Matica srpska), ali i Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo finansija. Bojim se da ce javnost, odnosno svi mi, ostati uskraćena za odgovarajuće reakcije i aktivnosti pomenutih institucija i državnih organa. Ako tako i bude, „na zdravlje nam svima bilo!“.