Srbija, zemlja (bez) perspektive

Na delu imamo jednu vlast koja ima apsolutnu moć već punih jedanaest godina pere od sebe odgovornost za stanje u srpskom društvu.

Od srpskog društva su stvorili društvo bez empatije, socijalne nesigurnosti, bez bezbednosti i sigurnosti za sve njene državljane, društvo bez morala, institucionalne odgovornosti, gde mladi imaju sve manje nade da mogu da planiraju budućnost u svojoj zemlji.

Međutim, ova vlast to upravo i želi, da svi dignemo ruke i da oni imaju zbrisani prostor za svoje interese, kriminalne aktivnosti, mahinacije i malverzacije.

I upravo im to nikako ne treba dozvoliti.

Treba konstanto upozoravati, ukazivati, kritikovati, biti uporan.

Bez obzira na sve pritiske, pretnje, uvrede kojima su uzloženi svi oni koji kritikuju sadašnju vlast, ne treba odustajati od borbe, nikako ne odustajati jer to oni i žele.

Umislili su da je Srbija samo njihova, da mogu da zloupotrebljavaju institucije sistema, misleći da neće nikada za to odgovarati.

Međutim, to pitanje odgovornosti će ubrzo doći na red.

Promene su blizu, građani više ne mogu da trpe svakodnevno vređanje inteligencije, ispiranje mozga, sejanje mržnje i prostakluka, jednu tešku brutalizaciju društva i promociju agresije i nasilja umesto kulture i obrazovanja.

Poslednjih jedanaest godina u Srbiji caruju bezakonje, kriminal, korupcija, nepotizam, nasilje… I tome svemu treba stati na put, jer kada nepravda postane zakon, otpor postaje obaveza!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.