Šta ko očekuje od „ekološke“ studije za Rio Tinto

Iako studija još nije gotova, a verovatno neće biti ni objavljena pre izbora u aprilu iduće godine, tenzije u Srbiji oko toga rastu.

Međutim, šta znamo o toj studiji. Znamo da je naručilac Rio Tinto, ali ne znamo ko radi tu studiju?

Logično bi bilo da je radi jedna vrhunska ekipa stručnjaka, iz jedne nezavisne naučnoistraživačke organizacije.

RTS 1 je sinoć (ponedeljak, 29. 11) u okviru emisije „Oko“ na temu Rio Tinta imao kao goste dva profesora Filozofskog fakulteta i novinara, kolumnistu „Politike“.

Rasprava je bila zanimljiva, pre svega zbog dosta suprotstavljenih stavova. Dobro je što se vide takve rasprave, naročito se tu ističe ona debata u SANU, gde se i nalaze naši vrhunski stručnjaci i u ovoj oblasti.

Na mene je poseban utisak ostavio akademik Vladimir Stevanović, koji zaključuje da naša država ima neodgovoran odnos prema životnoj sredini.

U okviru pomenute rasprave na RTS-u, malo me je iznenadio stav urednika „Politike“ Aleksandra Apostolovskog, koji smatra da „velika većina ekoloških aktivista nema pojma na koji se način litijum eksploatiše i kakve će posledice izazvati na životnu sredinu“(!?).

Siguran sam da odgovore na ta pitanja nema niko od trojice poštovanih učesnika rasprave u studiju, kao što ih nemam ni ja.

Ali, zato u Srbiji postoje ljudi koji znaju te odgovore (kao pomenuti akademik Stevanović) i koje, siguran sam, slušaju i pomenuti eko-aktivisti.

Da se vratim na svoje pitanje iz naslova.

Rio Tinto naravno očekuje pozitivne rezultate pomenute studije, odnosno zaključak da projekat Rio Tinta može da pokrene eksploataciju rude litijuma, jer on nema negativne ekološke posledice.

Vlada Srbije ima, bar tako izgleda, za sada uzdržan stav, odnosno formalno obećava svoju podršku realizaciji projekta, isključivo u zavisnosti od zaključka pomenute studije.

Ekološki pokreti su jasno protiv čitavog projekta, sa uverenjem da bi taj rudnik bio ekološka katastrofa, i to ne samo za taj deo zapadne Srbije, sa daljim nesagledivim posledicama širenja totalnog zagađenja životne sredine, pre svega uništavanja vodnih resursa, od onog u regionu oko Loznice, pa preko zagađivanja dvaju vitalnih vodnih tokova u Srbiji, naših reka Save i Dunava.

Ima li na ovoj našoj lepoj planeti važnijeg i dragocenijeg prirodnog resursa, od pitke vode?

Što se mene lično tiče, da imam milion dolara, rado bih se kladio za tu sumu, da će u ovoj kladionici Rio Tinto biti pobednik.