Stupimo svi u generalni štrajk

Sve vreme nameće se i pitanje gde su radnici, proizvođači, električari, rudari građevinari, poljoprivrednici, poštari, činovnici… Oni koji podržavaju, izlaze na proteste, u blokade, ali nejedinstveno, razjedinjeno.

Zar oni ne vide da je ovo i klasna borba, sa jedne strane klase bogatih, korumpiranih slojeva koji su svoje enormno bogatstvo i privilegije stekli na klasičnoj eksploataciji većinskog dela stanovništva u jednom divljačkom kapitalističkom sistemu.

Naši tajkuni i bogataši su među najbogatijima u Evropi, naši radnici – sirotinja koja jedva sastavlja kraj sa krajem. Radimo gladni jer je kod nas hrana najskuplja. Uglavnom za minimalac ili nešto malo iznad. Za topli obrok i regres od jedan dinar. Naša moneta je bezvredna.

Zašto onda ne izađemo svi da podržimo studente, nastavnike i prosvetare. Zašto posmatramo njihovu borbu pasivno.

Budemo sa njima jedan, dva dana, a onda odlazimo na posao, dok oni ostaju bez osnovnih sredstava za život, bez egzistencije.

I dokle će tako izdržati, ona klasa tajkunskih ćacija maksimalno podržana nenarodnim režimom čini se da pokazuje više jedinstva u odbrani svog statusa za razliku od osiromašenih i gladnih radnika, penzionera, kategorija na materijalnom obezbeđenju.

Možda i zbog medijskog mraka  neinformisani građani uglavnom ćute. Možda zbog tradicionalno ropskog mentaliteta.
Ako studenti nisu sada uspeli da nas oslobode, onda niko neće.

Ali, moramo svi, u jednoj koordinisanoj akciji da ostvarimo svoje osnovno pravo. Pravo na život, a za to se trajno moramo osloboditi zla koji trinaest godina vlada u zemlji pokornih ili oslobođenih ljudi. Moramo to brzo videti i uvideti. Druge nam nema.

Zato ostavimo svoje poslove i stupimo svi u generalni štrajk.

Poziv je upućen i umornoj policiji i žandarmeriji.

Siniša Stojčič, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.