Trenutno sam u takvim godinama kada me, možda mnogima zvuči smešno, muče stvari koje se dešavaju u svetu i koje ne shvatam.
Mnogi ljudi mi objašnjavaju kako i ne treba sve da razumem, mada se ja ne dam i uporno zahtevam objašnjenja ali avaj. Sve je to počelo onog trenutka kada sam upisao fakultet, tada sam, verujem, stekao jednog prijatelja koji će me pratiti do kraja života. Mada smo u biti slični i ne pasujemo dobro, ja jednostavno ne mogu bez njega.
Znate on, kao i ja, postavlja mnogo pitanja, sva su na mestu, nego me tako ponekad dovodi do ludila jer mu niko ne odgovara, dobro, ne baš niko, ali ne oni koji bi trebalo. Dosadan je, kao papagaj, stalno vrti isto, verovatno se zato družimo. Iako se nekad ne slažemo, snažno podržavam njegov rad, i dobro, bejah prestrog, dobro je to što stalno pita isto, ne dozvoljava da neke krucijalne stvari pojede mračni podrum tajni ovog mesta.
Moram takođe da priznam da me je promenio i sviđa mi se način na koji me je promenio, osećam da mi proširuje vidike, jednostavno uz njega polako prerastam ovu palanku. Bude mi krivo kad vidim u kakvom okruženju se nalazi, prljavo mi je nekako za njega. Obavezno ga svako jutro, kad ga pokupim na crvenoj trafici ili sivoj, gde se nalazimo od kad smo se upoznali, obrišem, sve je previše žuto oko njega a čuo sam da je žutica prelazna, pa me bude strah da i on ne požuti.
Zaboravih, on se zove Danas, dolazi iz porodice medija, koja je po ovakvim autoritarnim mestima baš mračna i žuta… Ali dobro je, dok je njega, živi i moja nada da će biti bolje. On stvarno obrazuje, informiše i zabavlja, neki profesor mi reče da je to osnovna svrha medija.
Autor je student iz Niša
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
