Svuda se On smeši, kao izlomljena ikona sa Porfirijeve vile u izgradnji

Taman naoštriš pero, pritegneš dršku i započneš nešto, kad on se izmigolji, razvuče blentavi osmeh, pomisliš nije mu dobro, dajte mu kocku i ladnu izvorsku, iako takvih voda skoro da nema u Malom Zvorniku. Presušile, ili usahnule, neke su zagađene, a neke se tek spremaju.

Ti onda zastaneš, hteo bi drugačije da kreneš, kad On krene u jurišni napad sa uvredama.

Izdajnici, plaćenici, na ulicama, kraj šina i auto-puteva žele da otmu narodnu volju sa decembarskih i ostalih izbora, naroda dovučenog teškom mukom iz ko zna kojih krajeva, sa koliko sendviča i vozila, e, pa ne može.

Dobro, ajde odatle, vreme je da počneš pomisliš da ga posmatraš sa pet – šest kanala istovremeno.

Svuda se On smeši kao izlomljena ikona sa Porfirijeve dedinjske vile u izgradnji.

Sažalićeš se, možda će ti kanut’ neka suza vrela, kad setiš se svih onih batinaša sa Zvezdinog severa što u policijskim fantomkama tuku narod po ulicama prestonog grada, u vreme demonstracija od jedan do pet miliona.

A kosti im prepravljali u raznim stanicama bezbednosni organi sa liste novih beneficiranih imaoca luksuznih stanova.

Počni već jednom, kažeš sebi, prizivaš i Andrića i Dostojevskog, ne vredi, On sa još jedne televizije otvara puteve i širi bratsku saradnju sa NR Kinom i odlazi u Bor, obećavajući i Majdanpečanima da će i kod njih kada ga njihov predsednik sa „slamnatim“ šeširom pozove.

I prva rečenica drhtavim rukopisom kao kod učiteljice koju su napali roditelji neke izmaltretirane princezice: Naš Predsednik je strpljivo“, e tu ti opet stane misao. Dvanaest godina gradio stranku bahatih otimača, ratnih i poratnih profitera.

Setiš se ideologa velikog vojvode, tvorca onog zemunskog čuda. Tome iz Bajčetine koji je i crkvu dozidao na svom imanju i živi u rezidenciji u Užičkoj na narodnoj grbači. Ne plaća porez na imovinu, ne strahuje da će mu iseći struju.

Rističevića koji je „izgrickao“ robne rezerve, onog kosovskog junaka najvećeg posle Miloša i Lazara, koji je upao onomad u Banjsku i predao sve dogovoreno Albancima. A, Srbe ostavio i zaboravio.

Umorio se On, hoće olovka da sama napiše, toliko se naradio u ovih dvanaest godina .

Evo, mirno stajao pred Šolcem, tim švapskim izdankom i čudio se što ne izlaze, šta rade, ne može više da se osmehuje.

Predaće im Jadar, Nedeljicu, Mali, možda i Veliki Zvornik, Homolje. Hvala bogu. Majdanpek i Bor je dao Kinezima i ostaće na vlasti dok je televizije, naroda sa obe strane Drine i dok ovi kriminalci ne strunu po stad, ovaj zatvorima.

Dotle će olimpijci da sa balkona slave i neku medalju pride i zahvaljuju njemu večito sa terase za sto, ma dvesta ‘iljada.

Kako ga opisati, pomislih na kraju, nisam ni započeo. Eto tako On nezapočeti sve je pokrenuo pa lepo prodao.

Tako se to radi na vašarima u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.