Foto: CanvaI opet su od Kristofera Hila, američkog ambasadora, u emisiji na RTS-u, tražili izvinjenje za NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, ili bar priznanje da je učinjena greška. I on se opet lukavo diplomatski izvukao od izvinjavanja.
A dan ranije je za taj dan meteoslužba Srbije najavila kiše i pljuskove.
Pljuskovi su stigli skoro 24 sata kasnije, u subotu, a u Novi Sad tek u vidu slabe kišice koja, dok ovo pišem, još uvek pada, ne pojačavajući se.
I ni za ovu, ni za najmanje 20 takvih grešaka godišnje srpski „meteorolozi“ se nisu izvinili građanima Srbije.
Ameri bi se mogli izviniti barem rečima „ko radi taj i greši“, jer su oni, jadni, da bi nas bombardovali, morali nešto realno da rade.
Meteoslužba Srbije, realno, ne mora ništa da radi – dovoljno je da prati izveštaje službi okolnih zemalja i da izvede prost zaključak o tome da li će i kada u Srbiju stići kišonosni oblaci.
A šta je sa onih tri do devet hiljada ratnih zarobljenika Bošnjaka koje su Srbi streljali?
Jesu li se Srbi izvinili za njih?
I za druge Srbe-katolike i Srbe-muslimane (jer svi Hrvati i Bosanci su Srbi – kažu sami Srbi) koje su pobili? I
jesu li se Hrvati i Muslimani (i jedni i drugi – Srbi) izvinili zbog Srba koje su oni pobili?
Ne – jer Srbi se nikome ni za šta ne izvinjavaju.
A šta to govori o Srbima?
Govori da Srbi sebe vide kao daleko najvažniji narod na svetu, koji svakome (pa i sebi) sme da radi sve što hoće bez pardona.
Jedino kad drugi nešto urade Srbima – moraju da se izvinjavaju.
Šteta samo što svi ostali ne gledaju na stvar tako.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
