Tražimo izvinjenje

A dan ranije je za taj dan meteoslužba Srbije najavila kiše i pljuskove.

Pljuskovi su stigli skoro 24 sata kasnije, u subotu, a u Novi Sad tek u vidu slabe kišice koja, dok ovo pišem, još uvek pada, ne pojačavajući se.

I ni za ovu, ni za najmanje 20 takvih grešaka godišnje srpski „meteorolozi“ se nisu izvinili građanima Srbije.

Ameri bi se mogli izviniti barem rečima „ko radi taj i greši“, jer su oni, jadni, da bi nas bombardovali, morali nešto realno da rade.

Meteoslužba Srbije, realno, ne mora ništa da radi – dovoljno je da prati izveštaje službi okolnih zemalja i da izvede prost zaključak o tome da li će i kada u Srbiju stići kišonosni oblaci.

A šta je sa onih tri do devet hiljada ratnih zarobljenika Bošnjaka koje su Srbi streljali?

Jesu li se Srbi izvinili za njih?

I za druge Srbe-katolike i Srbe-muslimane (jer svi Hrvati i Bosanci su Srbi – kažu sami Srbi) koje su pobili? I

jesu li se Hrvati i Muslimani (i jedni i drugi – Srbi) izvinili zbog Srba koje su oni pobili?

Ne – jer Srbi se nikome ni za šta ne izvinjavaju.

A šta to govori o Srbima?

Govori da Srbi sebe vide kao daleko najvažniji narod na svetu, koji svakome (pa i sebi) sme da radi sve što hoće bez pardona.

Jedino kad drugi nešto urade Srbima – moraju da se izvinjavaju.

Šteta samo što svi ostali ne gledaju na stvar tako.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.