foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Sa sigurnošću tvrdim, više ne vredi pisati, Novi Sad je ispisao sve što se o jednoj užasnoj tiraniji može ispisati.
Novi Sad, taj prelepi grad na Severu, zavio je u crno svaku plemenitu dušu u ovoj zemlji, gde se sve meri po tragedijama, gde je svaka niz jedna karika sledećoj, samo ne znamo gde, kada i kojoj? Nadstrešnica iznad koje je svaka glava, svaki pogled, svaka nada.
I šta da kažem da nije otrcano i prepatetično. Prvo je nastao muk, neverica, krik, očaj, depresija…
Koliko traje to stanje umiranje duše.
Kako oplakati one nevine što odoše, kad suza više nema, one su preblagi sedativ za manifestaciju bola koja traje, traje i kraj joj se ne nazire
Sa sigurnošću tvrdim svaka reč je suvišna.
Kako pokušavaju da izbegnu odgovornost, prebacuju loptu po oprobanom receptu, od jednog do drugog, od drugog do stotog odeljenja, ministarstva, načelstva…
Od tajnih izvođača, tajnih tendera, tajnih provizija, tajnih nadzornih organa, tajnih računa, tajne policije. Koliko tajnosti u našim malim životima. Nije li previše laži da više ne razlikujemo i prepoznajemo istinu.
Ko je kriv, drug Tito, drug Janko, ili đeneral Draža? Kako izjaviti saučešće majci, ocu, bratu?
Uzaludno je pisati da su ti vajni radikali okupirali Novi Sad još pre tri decenije, i da su ih podržale one naše fašističke falange.
Da su se udružili sa najgorim demokratama i napravili političku papazjaniju čiji je politički cilj uzeti što više, pokrasti što bolje.
Dvanaest godina se zadužuju u ime naše dece i svaki put po dva puta grade. Rekonstruišu nerekonstruisano, premazuju sve mahinacije i laži.
A za njima ili pod njima horda mediokriteta. Prodaju se obrazi (jer duše i nemaju) za kilo masti, za bolji posao, za ćerkino nameštenje, za metar drva, za kazan beznađa… Proslavljaju njihove godišnjice manipulacije i krađe, članovima sendvič, a sebi latifundije, carstvo, državne kraljevske rezidencije, crkveni objekti…
I šta više pisati, na kraju će biti krivi oni što su stajali ispod te krvave nastrašnice koju nam braća sočiniše, braća u koju se kunemo i ne smemo ništa protiv njih, do oterati neka zidaju u svojoj zemlji, (koliko bi smrtnih kazni tamo njih dobilo).
A ovde će naš veliki manipulator još i da se izvini.
Ne treba pisati, treba nešto drugo, nešto što oni jedino razumeju.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
