Kako sam ponovo otkrio najnašije naše more: Dopisnica iz Trogira

Ali ovo hrvatsko je najnašije naše more.

Tu je nekada letovalo najviše ljudi iz Srbije, ako ni zbog čega drugog – zbog dužine obale.

Najveća je bila verovatnoća da najveći broj ljudi iz Srbije letuje na hrvatskoj obali, pa onda znatno manje, iz tog geografskog razloga, na crnogorskoj.

Najmanja je bila verovatnoća iz geografskog, a možda i iz jezičkog razloga, letovati na slovenačkom Jadranu, pa je to bilo najmanje naše od naših triju mora.

Hrvatski Jadran je nama u Srbiji i najbliže more.

Geografija je svima nama ovde često donosila nesreću, ali kad su bolja vremena – makar to samo značilo da je mir – onda je drugačije.

I u redu su Jonsko more, Egejsko more, Sredozemno more, Crveno more – na koja sam išao tokom ovog dugog međuvremena.

Ali najprirodnije je ići gde ti je najbliže geografski, jezički, kulturno uprkos stalnim pokušajima da se na prvo mesto stave razlike koje se predstavljaju kao nepremostive.

Plašio sam se i ja, moram da priznam, da odem na ovo naše more.

Zato što su svaki dan do mene stizale vesti o basnoslovnim cenama – ležaljki, kafe, sladoleda…

Budio sam se u znoju posle košmara u kojem s detetom autostopiram tri dana po dolasku u Trogir.

Tražimo mufte prevoz ka otadžbini, jer sam za tri dana potrošio tri tovara blaga.

U stvari, ni u Trogiru, ni u Splitu, ni u Šibeniku kafu nisam platio više od dva evra.

Kuglu – veliku – sladoleda isto.

Poneku nismo ni platili – počastili su nas naši konobari Dalmatinci, Makedonci, Bugari…

Za dvanaest dana ležaljke i suncobran smo koristili dva puta.

Koštale su sve zajedno 20 evra, a ne 50, 60, kako su nas plašili blicevi, novosti i ostali jutarnji listovi.

Ostale dane provodili smo u besplatnoj hrvatskoj, našoj, planetarnoj senci borova.

Hrana u restoranima jeste skuplja, fast food je u redu, magneti za frižidere, dresovi Modrić, školjke i ostale drangulije nas nisu zanimali pa ne znam cene.

Uglavnom, preživesmo i ja nameravam i ubuduće da preživljavam u ovim našim krajevima.

I da – ustašluka i raznih ekstremizama sam video u tragovima, a oko mi je prilično oštro.

Nismo, doduše, išli u birtije na periferijama ili među „navijače“.

„Navijači“ su pak u Trogiru sprečili da se održi koncert grupe Let 3.

Vlasti nemaju snage da im se suprotstave.

Zvuči poznato?

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.