Kada sam nakon ubistva osam đaka i radnika obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ posle dva dana na televiziji čuo da je neko u mladenovačkim selima pobio osam mladih ljudi, namah sam se osećao izgubljeno i poraženo. Istog trenutka asocijacija me je odvela na dan kada mi je jedan prijatelj na ulici rekao „pucali su na Đinđića“.
Sećam se da sam i tada bio ojađen i razočaran. Onda, pre dve decenije, pitao sam se, kao što se i danas pitam:“U kakvoj ja to državi živim.“
Masovne nemilosrdne ubice su u osnovnoj školi i Mladenovcu mecima pogodile u jedne od najbolnijih tačaka ove države. Dosta smanjen broj učenika u školama, zbog pada nataliteta, još više je smanjen. U velikoj meri ispražnjena sela u mladenovačkoj i smederevskoj opštini postala su još praznija. Streljanjem Đinđića ubijen je njegov modernizam i liberalizam.
Zaustavljena je njegova renesansa Srbije u prosperitetno demokratsko društvo. Pobedio je Koštuničin, Šešeljev i Nikolićev konzervatizam sa vizijom restauracije Miloševićevog nacionalističkog autoritarnog načina vladanja. Kao retko gde u svetu, tada je u Srbiji primenjena najporaznija moguća praksa. Ubistvo političkog protivnika demonstrirano je i prihvaćeno kao legitiman vid političke borbe!
Za sreću, nekad sam, dok sam bio mlad, strastveno čitao knjige Sigmunda Frojda, čija mi je psihoanaliza pomogla da lakše upoznam svoje nepoznato ja, da znam zašto sam u nekom trenutku raspoložen i zadovoljan ili zašto sam nekad utučen i apatičan. Pomenuta dva masakra su učinila svoje.
Ojađen sam. Frojd mi je pomogao da saznam koji su još razlozi što sam ja ovih dana jako deprimiran. Jasno mi je koji su me događaji i političke izjave proteklih dana onespokojile i ubile u pojam.
Dragan J. Vučićević je zbog neplaćene kazne u iznosu od 200 hiljada dinara samoinicijativno otišao u zatvor. Tada je grubo, bezobrazno i neosnovano vređao tužioce i sudije. Time što ga je pustila u zatvor, zatvorska uprava je bila saučesnik u njegovom lakrdijaškom igrokazu. Začudo, tužioci i sudije, ostali su poniženi, ali i nemi.
Nebojša Krstić, politički analitičar, na Pinku je optužio Danasove kolumniste za nedaće u našoj državi. Izgleda da on uopšte nije svestan da je udario na nešto najvrednije u ovom društvu. Danas ima više kolumnista nego sve druge dnevne novine u Srbiji. Kolumne u Danasu su biseri našeg žurnalizma. Ovo je dobar primer kako nekada poltronstvo ima prioritet u odnosu na očuvanje ličnog integriteta u javnosti.
Premijerka Ana Brnabić ne propušta priliku da po nekoliko puta sa skupštinske govornice pogrdno i zlonamerno govori o „tajkunskim“ medijima. Pritom, nijednom se nije zahvalila „tajkunskim“ televizijama N1 i Nova S što najmanje po pet puta svaki dan emituju njene izjave.
Što tako rade ove televizije, to je za mene dokaz njihove profesionalnosti i poštovanja principa „svestranog informisanja“. U toku svakodnevne kampanje protiv „nezavisnih“ a ne tajkunskih medija, premijerka nijednom nije iznela podatake, a morala je radi očuvanja svog kredibiliteta, da su „njeni“ provladini mediji za četiri meseca u prošloj godini iznosili lažne vesti i prekršili Kodeks novinara više od dve hiljade puta – Srpski telegraf 642, Alo 600, Informer 540, Večernje novosti 328 i Kurir 320 puta!
Kada se jednog dana otrgnemo i odreknemo od doktrinarnog građenja kulta ličnosti vladara i od pogubnog očuvanja velikih privilegija korumpiranih bogatih ljudi na vlasti i oko vlasti, biće to znak da smo počeli da prihvatamo evropske demokratske vrednosti, kada ćemo s ponosom govoriti: „Sada imamo medije koji su sedma sila koja nadzire društveno politička kretanja, a nisu mediji koji su razglasne stanice vladajućeg režima, koji izluđuju narod.“
To će biti vreme, kad opozicionari više neće biti „hijene, lešinari i rulja“, već korisni, duboko poštovani članovi društva, koji kritikujući vlast za nepočinstva, žele dobro svojoj zemlji!
Autor je politikolog iz Nove Varoši
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
