Kome treba empirijski dokaz da je nasilje ozvaničeno, kao obrazac za rešavanje „problema“ koji stvaraju samomisleće građanke i samomisleći građani, studentkinje i studenti neka analizira događaje oko izbora za Studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Uskoro će šablon nasilja koje je tamo primenjeno, bez ikakve prepreke, postati sveprisutno.
Maskirani, crni, oholi, puni besa… huligani, koji nasilje nose u srcu i duši, i ono najvažnije, partiji služe, čekaće nas u svim institucijama.
Ipak!
Za Rektorat je krajnje sramotno da u svom prostoru „ugosti“ ekipu maskiranih, „angažovanih mladića“ na poslu obezbeđivanju izbora (nelegitimnih) za Studentski parlament Filozofskog fakulteta.
Neoglašavanje rektora o celokupnoj situaciji i njegova zaštita ovako organizovanih izbora, sve sa performansom nevidljive konferencije „Cyber Resiluence in The Age Of Smart Technologies“, samo je ogled koji će preći u pravilo.
Na kraju možemo postaviti pitanje: zašto rektoru smetaju slobodni izbori na Filozofskom fakultetu? Možda zbog maksime „Nije filozofski ćutati“.
Filozofski fakultet morao bi biti mesto slobodnomislećih profesora, studenata i dekana (u ovom slučaju dekanice) koji uvažavaju pravo na slobodno i drugačije mišljenje, a samim tim demokratska načela koja se zasnivaju upravo na slobodi duha i jednakih uslova.
„Filozofi“ i svi drugi moraju naučiti da ćute, a ako su glasni, e onda im „angažovani mladići“ dođu u posetu.
Čisto da im skrenu pažnju da ima ko da misli i govori, a oni neka ćute, inače…!
U tome će im pomoći i studenti koji očekuju da im se poslušnost isplati (a već i jeste). Za moral i slobodu, koga briga!
„Istorija je učiteljica života“, iskustva prošlosti bi nas morala učiti u sadašnjosti, ali lakše je ćutati i čekati da prođe.
Nije prijatno kada se susretnete sa „angažovanim mladićima“ kojima policija pruža podršku ili se, pak, pravi da oni stvarno obezbeđuju nevidljive sajber skupove.
Svi koji su misleći su neprijatelji. Gde je najveći broj mislećih?
Na fakultetima. Zato treba slomiti duh slobode misli. Kako? Opisano u gornjim redovima.
Možda će u nekoj ne tako dalekoj budućnosti zlatnog doba, u kome je dovoljno da pojedete dva jajeta dnevno i da budete siti ceo dan, u zemlji čuda gde možete hodati po vodi, gde je prioritet nacionalni stadion a ne obrazovanje, izbori biti nepotrebni.
Za to će se pobrinuti „angažovani mladići.“
A vi samo ćutite!
Venesa Pitulić, Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.