Vršac ponizio i Steriju i Vaska Popu

Uskoro počinje proslava šezdesetog, jubilarnog, gradskog praznika „Dani berbe grožđa“ u Vršcu. Lepa u divna prilika da se ljudi, naši građani i gosti, vide ispričaju, razmene iskustva i podele poneki, nekad i suvišan, savet. Ne mora da bude kritika ali dobrodušna primedba da. Da.

Prvo: Vinko Lozić je drugo ja svetskog pisca, Vrščanina Jovana Sterije Popovića. Bar tako čitaocu njegovih kalendara iz 1830. i kasnijih godina izgleda, ili se samo pričinjava, na prvo čitanje. On nije ispičutura, kobasicojedac, Bahusovo čedo, nije „legendaran“, već je ozbiljan mudrac kiselog osmeha kao u da je nedozrelom zrnu grozda, sa iskošenim pogledom i kosim rečima upućenim graždanima njegove (a možda i naše) lepe varoši. Jovan ga je zamislio kao zvezdonanca ili astronoma, duhovitog slobodnog čoveka koji ume i da piše svoje reči, a ne govori ono što mu drugi došaptavaju. Nije glumac kao legendarni Tihomir Paunović koji ga je igrao na ulicama i trgovima Vršca godinama a čija masivna skulptura u centru grada prolaznicima nudi bokal u kojem je osim vina valjda i poneka nevidljiva, kao što se vidi, kap mudrosti. Vinko je bio mršav čovek, sit gluposti i duha palanke. On nije oličenje prostakluka kakvi su oni koji pišu nove tekstove i stavljaju ih u usta Lozićevim imitatorima, ne replikantima. Bilo ih je dosta. Dosta.

Ne samo prema piščevom liku, nego i prema znalcu Jovanu Steriji Popoviću (1806-1856) trebalo bi iskazati poštovanje. I uozbiljiti glumca što glumatara, ne za male pare građana V. Ne mora da se krevelji i zasmejava.

Vinko Lozić nije priglupi pijani zabavljač.

Drugo: Načuo sam da će ove godine Književna nagrada „Vasko Popa“ (tako je njeno ime glasilo bar do 2013. godine) biti dodeljena baš na Balu grožđa mada je pesnik rođen 29. juna. Neko je napravio veliku zabunu. Agencija koja ima samo jednog agenta, i to penzionisanog, koja tvrdi da je osnovala nagradu (organizator jeste, i to loš) srozala je tu nagradu do sramnog stepenika, ne onog koji je daleko u nama. Četiri poslednje godine u žiriju (tročlanom do ove kada ih ima petorica) nema nijednog kritičara koji piše o poeziji niti Vrščanina, što je do 2013. bilo pravilo, doduše nepisano. Dobitnici su dobijali nagradu za izbore mada je bilo mnogo knjiga pesama koje su mnogo više zaslužile (ne „zavredile“ kao kaže Agencija) da dobiju do pre četiri godine nejprestižniju književnu nagradu, ne samo pesničku, u državi Srbiji. Nije onda čudno što Fondacija Hemofarm više nije darodavac.

Ovo pišem zato što sam ja, zovem se Dragi Bugarčić, smislio i osmislio (ne stvorio) tu nagradu zajedno sa Društvom prijatelja Vršca „Vršac lepa varoš“ 1995. godine pošto je to odobrila Vaskova Haša, gospođa Jovanka Singer, i dozvolila meni i mojim prijateljima da osnujemo nagradu. Imam originalno njeno pismo, kao i svu prateću dokumentaciju. Pošto je agent iz Agencije, pravnik – ne diplomirani kao Vi i moji dragi mlađi prijatelji bez obzira što su članovi SNS-a ili neke druge stranačke opcije – i predsednik gradskog SUBNOR-a iako nije bio u JNA, raspisao i konkurs za Oktobarsku nagradu (da je maštovit krstio bi je „Nagrada Oslobođenja Vršca“), suvišno je da se bavi imenom Vaska Pope i ubuduće raspisuje konkurse u to ime.

Mislim da Vam ovo uzalud pišem jer je Vršac ponizio i Steriju i Vaska (napisao je jednu ili više pesama o Vinku Lozići i grozio se, čak užasavao Grožđebala mada je voleo vršačko vino). Prostakluk nije mogao da mu legne. Mislim da će uskoro biti osnovana Pesnička nagrada „Vasko Popa“ u Beogradu (Vršac to ne zaslužuje) jer je pesnik tamo mnogo duže živeo nego u Vršcu o kojem je napisao mnogo od vršačkih znalaca nepročitanih pesama.

Treće: Jedna Vrščanka, odbornica Skupštine Grada, čija ste vi gradonačelnica, kritički je pisala o Grožđebalu, manifestaciji ili fenomenu. Portal e.vrsac.rs, ne bi me radovalo a ni razočaralo da stojite sa svojom funkcijom i imenom iza njega, tako je ružno – u vreme kada se (ne)donosi donosi republički zakon o rodnoj ravnopravnosti što je stvarna iluzija – neprofesionalno, kao da je njegov urednik AČ na Balu vampira, pisao o dvema Vašim sugrađankama umesto da pruži protivargumente kako bi trebalo da radi novinar. Mizogene uvrede, kukavičke, nemuške i neženske reči (one su u srpskom jeziku ženskog roda), ne bih rekao nestranačke, upućene gospođama, koje su i majke, jeste loš primer mlađim generacijama i izazivaju stid svih časnih građanki i građana Vršca, ne samo u ovom gradu. Da sam na Vašem mestu, ali srećom nisam, taj bih veštački izazvan problem brzo rešio kao i neke mnogo složenije. O jednom sam Vam pisao u prošlom e-pismu, koje sam Vam dvaput (Vrščani kažedu dvared) poslao.

Šaljem Vam svoju priču Bal grožđa u Vršcu, napisanu prema istinitom događaju (u stvarnosti stradali dvadesetogodišnjak se zvao B. K. i vozio je motocikl) 2004. kada je Grožđebal, zbog lokalnih političkih izbora pomeren za sedam dana. Priču neću da objavim ni u jednoj svojoj knjizi. Posvećena je preminuloj Vrščanki Radmili Gligić, uglednoj urednici Trećeg programa Radio Beograda.

Da je Vršac čudan, čudan je! Pisalo je povodom tog praznika u jednim novinama 2011.

U slavu Grožđebala!

Autor je književnik iz Vršca