Vučić nastoji da u srpskom društvu, kao u nekom termosu, održava temperaturu koja pogoduje veri u sposobnost jednog čoveka da sve u državi i društvu rešava sam.
Neupitno je da mu to prija, ali je pitanje da li za to postoji dodatni razlog. Teško je dati direktan odgovor na to pitanje, ali se može iskonstruisati određena pretpostavka. Ako uzmemo da je Vučić iskreno opredeljen za ulazak Srbije u Evropsku uniju i generalno za vrednosti Zapada, šta ga ometa da deluje u skladu sa tim opredeljenjem koje je u bezbroj prilika iskazao?
Da li je ponuda Čede Jovanovića u ime LDP Vučiću da mu se pridruži i pomogne u ostvarivanju politike približavanja EU običan pokušaj da se uključi u vlast ili otvorena podrška Vučiću na tom putu? Objašnjenje je prosto: prihvatanjem LDP za saradnju poremetilo bi se brižljivo održavani balans između Rusije i EU u korist ove poslednje.
Dakle, Vučićeva je ocena da u trenutnoj konstelaciji političkih snaga, pa i društva u celini, nije vreme za narušavanje ravnoteže, tako što bi sportskom vožnjom krenuo autoputem na Zapad, jer za to nema „carte blanche“ ni od sopstvene stranke, a još manje od proruskih, antievropskih i evroskeptičnih stranaka, uključujući i trenutno koalicionu SPS sa nepouzdanim „malim Slobom“ na čelu. Vučić sporom i „cik-cak“ vožnjom daje nadu i evropskoj i antievropskoj opciji da će se na kraju “balade“ baš njihova plasirati.
U međuvremenu, negujući kult sopstvene ličnosti, osim što time hrani svoje samopouzdanje i harizmu, Vučić obeshrabruje svaki pokušaj katalizovanja procesa u jednu ili drugu stranu, sa ciljem da sebi obezbedi pravo da bira momenat u kome će preći Rubikon. Otuda i njegova, pomalo karikaturalna i svesno grubo demonstrirana autoritarnost. Nedavni boravak u Moskvi i dvočasovni razgovor u četiri oka sa Putinom predstavlja stupanje na obalu Rubikona propraćeno zloslutnom pričom o snabdevanju naše vojske avionima, helikopterima i raketnim sistemima, navodno u cilju odvraćanja od napada na našu zemlju, ali bez ikakve naznake odakle bi taj napad mogao da dođe.
Niko ne vidi, a valjda nisu svi analitički i geostrateški slepi, da se nad Srbijom nadnela ratna opasnost koju je Vučić naprasno kao video čak iz Moskve. Nije baš državnički nagoveštavati nekakvu agresiju kada se u zvaničnim krugovima diskutuje o problemima niskog nataliteta, velikog odliva radno i stručno sposobnih mladih ljudi prema Evropskoj uniji, orijentaciji na izgradnji infrastrukture i privlačenje stranih investicija kao uslova napretka o modernizacije. I na kraju, koliko sve to ide u prilog rešavanju problema snabdevanja energentima, posebno gasom?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
