ilustracija Foto: pixabay / jackmac34Pišem povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „Danas“ od 13. maja, a povodom izvedbe ljotićevske koračnice na ceremoniji povodom Dana pobede nad fašizmom. Smatram da je novinarka Ivana Nikoletić napravila grešku pri izboru istoričara Milivoja Bešlina za svoga sagovornika.
U nastavku teksta obrazložiću šta to konkretno zameram g. Bešlinu.
G. Bešlin bi, pre svega, morao obratiti pažnju na izbor reči pri opisivanju aktuelnih događaja. Premda je Dodik u veoma negativnom kontekstu govorio o Josipu Brozu Titu, što jeste za svaku osudu, reč „strvinarenje“ treba ostaviti za privatne razgovore i rečnikom se uzdići iznad ograničenih ljudi, a ne spuštati se na taj nivo, jer dna nema. Indecentno je opisivanje austrijskog književnika i nobelovca Petera Handkea kao „moralno razvratnog“ i nekog ko „uživa u egzibicionizmu slavljenja i adoracije masovnih ubica Š…Ć“.
Vaš list, sa skoro četvrt veka tradicije, nikako nije smeo dopustiti ovakvo vređanje inteligencije i sintaksičko nasilje nad srpskim jezikom, od čoveka čija upućenost u Handkeov literarni rad nije poznata. Takođe, nazivanje g. Handkea „anti-antifašističkim“ (po principu dvostruke negacije da se zaključiti značenje) nedopustivo je, jer se može lako pretpostaviti da Handkeova podrška Srbiji i srpskom narodu, u doba rasprostranjene negativne propagande, predstavlja nešto sramotno.
Sam Handke je tih turobnih ’90-ih godina ukazao na činjenicu da su svi jugoslovenski narodi žrtve šovinističkih političara, pokazujući time sposobnost kritičnog razmišljanja i širinu svojstvenu intelektualcima i istinski slobodnim ljudima.
Treba podsetiti i na činjenicu da je ideja Velike Srbije, kao države koja bi obuhvatala celi srpski etnički prostor napuštena 1918, stvaranjem Kraljevine SHS. Nažalost, Milivoj Bešlin, kao jedan od najglasnijih pripadnika građansko-evropske struje među istoričarima, umesto da objektivno i prijemčivo prikazuje našu savremenu istoriju, čini to na loš način, prečestim pominjanjem „genocidne velikosrpske ideje“, dajući povod revizionistima da nastave.
Revizija, bolje reći prekrajanje, može biti zaustavljena jedino savremenim pristupom – bez uvreda na račun druge strane, ali uz korišćenje brojnih materijalnih i pisanih istorijskih izvora iz domaćih i stranih arhiva, koji bi sami po sebi stavili tačku na ovu tešku temu, koja razdire ove prostore već tri četvrt veka.
Autor je student Ekonomskog fakulteta BU
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
