Foto: Shutterstock/Nazile Keskin
Doskora imadosmo i stabilan dinar i malu inflaciju. Kurs je i dalje takav, a inflacija je uveliko premašila evropsku. Pošto je, kako kažu naši zvaničnici, naša inflacija uglavnom uvezena, reklo bi se problema nema. Tamo odakle smo je uvezli počela je da pada, pa treba samo malo da sačekamo i stvari će doći na svoje mesto.
Da ne ispadne da ironišem u vezi sa uvozom inflacije, da odmah kažem, bilo je toga. Uvozili smo je kroz rast cena hrane, energenata koje inače uvozimo, plus struje, koju uvozismo zbog našeg javašluka u EPS-u. Imala je uvozna inflacija gde i da se udene, s obzirom da smo toliko povećali vrednost uvoza da smo prošlu godinu završili sa spoljnotrgovinskim robnim deficitom od 11,4 milijarde evra.
Dovoljno je bilo da se desi rat u Ukrajini sa svim posledicama u ekonomskom smislu, da inflacija bukne i tamo gde za nju decenijama nisu znali. Kod nas je još jače došla do izražaja. Naravno, bila bi još veća da nismo zamrzavali cene nekih važnih prehrambenih namirnica, što se, iskustvo nas uči, uvek pokazivalo kontraproduktivnim, i što smo ograničavali cene energenata i za stanovništvo i za privredu uprkos značajnom rastu njihovih uvoznih cena.
E sad, otkud tvrdnja da će usporavanje inflacije kod nas biti sa pomakom u odnosu na druge zemlje u Evropi. Ima mnogo osnova za to. Prvo, to potvrđuje dalji rast inflacije, koja je u martu dostigla 16,2 odsto. Dalje, skoro da je izvesno da ulazimo u godine niskih stopa rasta, objektivno, a i kao posledica aktuelne razvojne i ekonomske politike, s kojom se državni čelnici, začudo, ponose.
Godinu 2022. smo završili sa rastom BDP-a od 2,3 odsto (na nivou EU bio je 3,5 odsto) a u ovoj godini, sudeći po nekim kompetentnim prognozama, bićemo zadovoljni ako dostignemo rast od 1,5 odsto, utoliko pre što se trend deficitarnosti poljoprivrednih proizvoda nastavlja. Na strani ponude su dva negativna činioca.
Rast kamata smanjuje kreditnu aktivnost a na to ide još i relativno smanjenje novčane mase po osnovu inflacije. Sve zajedno će dodatno usporiti privrednu aktivnost i povećati troškove po jedinici proizvoda. Znači efekat viših kamata biće suprotan od očekivanog, umesto smanjenja poguraće inflaciju.
Naspram nezadovoljavajućeg rasta, već je izvestan rast plata u realnom sektoru iznuđen povećanom minimalnom cenom rada i interesom da se povećanim primanjima zadrže deficitarni radnici, a takvih je sve više.
U javnom sektoru porast plata, što objektivno potreban, što zbog političkih i drugih tenzija, ove godine će, izvesno je, nadmašiti realne mogućnosti budžeta, a penzije sa novembarskim i januarskim povećanjem su, i ako skromne, premašile rast koji proizilazi iz okvira skladne raspodele BDP-a. A najavljuje se još jedno, dvocifreno, povećanje do kraja godine.
Međutim, rast tražnje po tim osnovima neće dovoljno pogurati privrednu aktivnost, verovatnije je preventivno povećanje cena da bi se iskoristio mogući rast tražnje.
Dalje, nije isključeno, da i sa sadašnjim kursem dinara ne istrajemo, što zbog inflacije, što zbog, na evropskom nivou sve skupljeg evra, pa bi slabljenje dinara poguralo troškove privrede nagore po više osnova, a sigurno po osnovu skupljeg uvoza i većih troškova kamata na inokredite koji bi u slučaju slabijeg dinara porasli, tačnije došli na realni dinarski nivo.
U svakom slučaju, i kad počne da pada, moraćemo, bar do kraja naredne godine, računati sa relativno visokom inflacijom. Biće mi zadovoljstvo ako omašim u proceni, a nadležni za našu inflaciju budu u pravu.
Vojislav Guzina, ekonomista
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
