Zašto vlast pljačkašima „gleda kroz prste“: Autorski tekst Čeda Nedeljkovića

U čemu je neprofesionalizam?

Tekst je dozlaboga konfuzan, u njemu je teško sastaviti kraj sa krajem.

Formulacija naslova dovodi čitaoca u nedoumicu pa se on pita kakve veze imaju potpisnici nekog građanskog dokumenta sa odbacivanjem krivične prijave.

Normalno bi bilo da piše da je javna tužiteljka… odbacila krivičnu prijavu zbog davanja mita.

Pri tome nije važno njeno političko opredeljenje. I bilo bi korektno da je u samom naslovu navedeno njeno ime.

Ali, autoru R. P. i uredniku očigledno je bilo stalo da istaknu da je baš potpisnica ProGlasa odbacila prijavu.

Znači, po logici iz naslova, greh je potpisati taj dokument iako su ga građani masovno prihvatili.

Neprofesionalno je i to što se u tekstu, osim u naslovu, nigde ne pominje ProGlas što bi bilo normalno očekivati.

Nemoralno je što se u tekstu ne navodi argumentacija kojom tužiteljka Milena Božović (koja je na udaru SNS-kampanje) obrazlaže odbijanje.

Nemoralno je i to što se „Politika“, prećutkujući ProGlas (sem u pomenutom naslovu), kao da on ne postoji, kao da je kužan, stavila na stranu jedne partije, zaboravljajući narod.

Čitaocu se neposredno poručuje: eto potpisnici ProGlasa su kao tužiteljka Milena koja oslobađa krivice davaoce mita i ljude koji odaju vojnu tajnu.

Ako je „Politika“ baš htela da obeleži nekog potpisnika, zašto nije pomenula poznate akademike, profesore univerziteta, glumce, sportiste.

Nije jer bi čitaoci jasno uvideli da je taj dokument glas savesti, a to može štetiti vladajućoj koaliciji.

Ovako, Milena Božović je predstavljena kao bela vrana, kao čudo koga se treba kloniti.

Poruka je jasna: na izborima ne treba glasati za ideje iz ProGlasa i ljude koji ga prihvataju.

Ne treba se opredeljivati za „njih“ nego za „nas“ jer naš slogan je „Srbija ne sme da stane“.

U predizbornoj kampanji se ne biraju sredstva. Naprednjaci su se deklarativno založili za dostojanstven predizborni proces, a koliko su oni sami dostojanstveni vidi se iz sledećih primera.

Za ilustraciju njihovog „dostojanstvenog ponašanja“ navodimo nekolika primera.

Tamo su lažni Evropejci, koje predvodi nekadašnja Čankova perjanica, gospođa Tepić, Aleksić koji je upropastio Trstenik, pa valjda treba celu Srbiju da upropasti.

Pored njih i uz njih imate lažne patriote, ljude koji se zaklinju na vernost Kosovu i Metohiji, pričaju da vole Srbiju, da su prijatelji Ruske federacije, a lažu, jer će prvog dana posle izbora hteti da se ujedine sa onima prvima, a zajednički mentor i gazda im je najveći tajkun u Srbiji, Dragan Đilas“ (Miloš Vučević, na skupu naprednjaka u Smederevu, 12. novembra).

Podsećanja radi, nekad je Vučiću najveći srpski pljačkaš i tajkun bio Miroslav Mišković, koji je bio i zatvoru pa je položio 11 miliona evra da se brani sa slobode. Najzad je Apelacioni sud rekao da nije kriv.

Mi ćemo da podsećamo da je glas za njih, za Đilasa, glas za najgore pljačkaše u našoj zemlji koji su se obogatili na račun građana Srbije i ostavili narod u siromaštvu, 50.000 ljudi bez hleba a oni na račune stavljali stotine hiljada evra.

Mi smo oporavili Srbiju, a znamo šta oni hoće, ponovo da pljačkaju, kaže Vučić (sa naprednjačkog skupa u Pirotu.)

On je od ove zemlje i naroda uzeo sve što je stigao i mogao, za deset godina u politici „zaradio“ 619 miliona evra („zarađivao“ oko 172 000 evra dnevno) uzeo i dečje odmaralište za svoj rijaliti (Ana Brnabić na mreži Iks).

Normalan čovek ovde mora da postavi pitanje: ako svi čelnici SNS-a tvrde da je Đilas pljačkaš, da je od naroda zakinuo 619 miliona evra, šta je radilo tužilaštvo?

U ovoj zemlji postoje sudovi.

Zar tom velikom pljačkašu nije trebalo staviti lisice na ruke?

Vlast treba optužiti zato što pljačkašima „gleda kroz prste“.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.