Život između prividnog naprednjačkog boljitka i realnosti 1

Moje je mišljenje da se država Srbija nalazi u očajnom stanju, koju predvode nekotrolisana vlast diletanata.

Ti diletanti se isključivo bore za očuvanje svojih pozicija i funkcija i svakodnevno vređaju intelegenciju i dostojanstveno svakog građanina Republike Srbije.

– Naša privreda je nekonkuretna što prouzrukuje velikom nezaposlenošću i siromaštvom! Socijalna politika je iracionalna i često se koristi u političke svrhe! Ekonomski nazadujemo, po svim parametrima Srbija se nalazi da dnu lestvice ne samo Evropske unije nego i celokupnog Balkana! Obrazovanje je zapušteno, zastarelo i neproduktivno! Spoljna politika nema jasnu strategiju! Civilno društvo je oslabljeno! Sindikati su marginalizovani! Mladi ljudi nemaju perspektivu! Broj siromašnih se svakodnevno povećava! Strah za budućnost je sve veći!

– Svakodnevo slušamo Predsednika koji govori kako se već osećaju pomaci i kako bolji život samo što nije, da će to bolje sutra doći za jedno dve do tri godine! Kako nije sramota današnju vlast!? Da li znaju koliko ljudi je prijavljeno na narodnim kuhinjama?! Da li znaju koliko ljudi se pitaju da li će uspeti da prežive idući mesec?! Da li znaju koliko dece se leči sms porukama!? Dokle više da slušamo laži i obmane „naprednih“ radikala!? Morama stati na put brutalizaciji društva!

– Ova vlast je usmerena ka totalitarnim i populističkim tendecijama i time se stvara atmosfera straha, cenzure i autocenzure i samovolje. Aleksandar Vučić je mnogo puta do sada pokazao da nije u stanju da dostojanstveno primi bilo kakav vid kritike, nazivajući novinare stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima i politikantima! Dakle, ukoliko ne postavite odgovarajuće pitanje našem Predsedniku postajete državni neprijatelj!? Zaista paradoksalno! Kritika je sastavni deo demokratije, vlast koja ne trpi mora da ode!

– Greška je što Srbija vodi spoljnu politiku na dve stolice. Ta politike nije delotvorna i nije realna. Moj je stav da Srbija treba da se usmeri ka punopravnom članstvu u Evropsku uniju i NATO. Posledica takvog usmerenja je viši nivo unutrašnje političke, ekonomske, socijalne i društvene konsolidacije.

– Srbiji je potreban sistem, jake nezavisne institucije i vladavina prava, a ne populizam, patetika, autokratija, kult vođe i ugrožavanje mediskih i ličnih prava i sloboda! Svi treba da težimo ka jednom modernom građanskom društvu, gde će svi građani Srbije živeti dostojanstveno u jednoj savremenoj, uređenoj i uspešnoj srpskoj državi.

– Meni savest ne dopušta da verujem Vladi Srbije ali i celokupnoj vladajućoj strukturi kad je više puta pokazala svoju neodgovornost i nedoslednost. Uostalom, kako da verujem Vladi Srbije kad njeni pojedini članovi imaju sporne doktorate!? Ja mislim da svi članovi vlasti trebaju da se pozovu na princip etike odgovronosti! Taj princip je u politiku uveo Zoran Ðinđić a tiče se toga da politika mora da se meri rezultatima a ne obećanjima!

Dakle, vlast treba da preispita učinjeno, a budući da rezultata nema, svi na čelu sa Aleksandrom Vučićem trebaju da podnesu ostavke na sve državne fukcije! 

Autor je učenik iz Beograda

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari