Zločini protiv divljih vrsta u Srbiji

Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta.

Od sakupljenih slučajeva, najveći broj se odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, dok su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe učestali.

Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba, dok su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja.

Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija.

„Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal“, poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela. U 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka – oko 57 procenata ih se završilo osuđujućom presudom.

Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.