Podsticaji države po principu uzimala-davala-uzimala

Javno smo postavili pitanje: a zašto ne desetogodišnja ili, još bolje, trajna, plaćena briga za uslove privređivanja. Stotine predloga privrednika, koji su se odnosili na poboljšanje uslova privređivanja, a posledično i na veći priliv novca u državnu kasu, godinama su ignorisani. Privreda je podsećala na baštu iz koje su svi brali plodove, a niko nije obnavljao zasad. Razlog za ovu nenadanu brigu za preduzetnike može se pronaći u činjenici da predstoji otvaranje poglavlja vezanog za preduzetništvo i industrijske politike. A i izbori su tu. Ipak, i pored svakojake „pomoći“ krajnji epilog je – finansijsko stanje u privredi je dramatično. Preduzetništvo podrazumeva samozapošljavanje građana sopstvenim resursima. Oni za svoj biznis odgovaraju privatnom imovinom za razliku od pravnih lica. Zanimljivo je da bogate i razvijene države imaju mnogo manji procenat preduzetnika, u odnosu na broj stanovnika, od siromašnijih. Najvišu stopu ima Kolumbija – oko 56 odsto, a najnižu Luksemburg – oko pet odsto, mada ova zemlja ima najveći BDP po glavi stanovnika u Evropi, od oko 101.936 dolara. Preduzetništvo je, dakle, sirotinjsko zanimanje u svetu biznisa i kapitala. Osim toga, veliki broj građana u razvijenim zemljama zarađuje godišnje u proseku (neto) oko 20.000 evra, što je prihod koji ne može da ostvari većina preduzetnika u Srbiji (prosečna bruto zarada u Nemačkoj iznosi 3.716 evra).

Obeshrabrujuće deluje i podatak da tek svaki peti novoosnovani biznis ima šansu da se dugoročno održi. Pritom je sektor usluga, gotovo u potpunosti, pokriven, pa bismo uskoro mogli imati po jednu apoteku, pekaru, kafić ili frizerski salon, po glavi stanovnika. Nasuprot tome, u dobro uređenim državama, postoje preduzetničke kvote. Strategijom razvoja precizno je utvrđeno koliko je preduzetničkih radnji, u odnosu na broj stanovnika, potrebno. To praktično znači da ukoliko neko želi da otvori pekaru to može da učini samo ako je spreman da otkupiti licencu od nekog ko isti biznis zatvara. Tako je ustanovljena dugoročna održivost biznisa i zadovoljen postulat razvijenih i uređenih zemalja: „Prvo misli o malom“. Italija je dobra ilustracija za to. U „rajskoj“ 2016, prvoj godini preduzetništva u Srbiji, preciznije od aprila do početka decembra, 7.850 privrednika podržano je sa oko 11 milijardi dinara. I mada je Ustavom zagarantovana ravnopravnost svih pravnih subjekata podsticaje je dobilo tek tri odsto od ukupno 232.765 preduzetnika i 122.000 pravnih lica. „Premija“ je pripala inostranim investitorima koji su nepovratno dobili od 4.000 do 25.000 evra po zaposlenom, plus ostale benifite. Oni koji su ostali bez podsticaja „osuđeni“ su da posredno finansiraju sopstvenu nelojalnu konkurenciju.

Za agitovanje države da se preduzetnici zadužuju bez obzira na uslove na tržištu izdvojeno je 164,7 miliona evra. I u ovoj godini država je izdvojila 20 odsto bespovratnih sredstava a uslov da ih privrednici dobiju jeste da se za preostalih 80 odsto „povoljnih“ kredita dodatno zaduže kod banaka i Fonda za razvoj. Ministarstvo privrede je obezbedilo 600 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok su ukupna kreditna sredstva Fonda za razvoj 2,4 milijarde dinara. Ministarstvo privrede je pripremilo i podršku, od 550 miliona dinara bespovratnih sredstava i kredita poslovnih banaka, namenjenu preduzećima za nabavku opreme. Država se, dakle, ponaša kao bankarski agent koji stimuliše nova zaduživanja privrede koja samo bankama duguje 10,79 milijardi evra. Koliko je privreda prezadužena ilustruje i podatak da su krediti za refinansiranje ranije uzetih pozajmica porasli za 52 odsto u odnosu na kraj 2015. Šta je zajednički imenitelj svih podsticaja po Dinkićevim finansijskoj recepturi? Bespovratno ću ti dati malo, odnosno do 20 odsto, a usloviću te da se zadužiš mnogo – preostalih 80 odsto. Državnih 20 odsto sredstava brzo će biti vraćeno u budžet od prihoda koje država ubire od preduzetnika (PDV, carina, zakup poslovnog prostora, kamate, porezi i doprinosi…). Banke će, zbog povećanja kreditnih plasmana, koje će im omogućiti bespovratni podsticaji države od 20 odsto, zadovoljno „trljati ruke“. Cilj države je da se 164 miliona evra bespovratnih sredstava multiplikuje u 600 do 700 miliona evra kredita kod Fonda za razvoj i poslovnih banaka. I svi će profitirati samo će privrednici biti malo više dužni.

Mnogostruko veća korist za sve preduzetnike bila bi zajednička strategija razvoja preduzetništva potkrepljena odgovarajućom zakonskom regulativom. U tom slučaju bismo, umesto diskrecionog deljenja budžetskih sredstava, imali trajno stimulativne uslove privređivanja. Za početak, trebalo bi usvojiti zakon o zanatstvu koji, već deset godina, „čami“ u Ministarstvu privrede. Na listi prioriteta je i hitno vraćanje poreskog kredita na investicije – Srbija je jedina država koja oporezuje investicije, zatim borba sa crnim tržištem koja treba da oslobodi prostore nove tražnje, ukidanje parafiskalnih nameta od kojih, recimo, naknada za odvoz smeća po metru kvadratnom ugrožava na hiljade radnih mesta. Pomenuću u tom kontekstu firmu Almex iz Pančeva, kojoj je za odvoz smeća iz Skrobare i Starog Tamiša fakturisano 5.000.000 dinara mesečno. Trebalo bi ukinuti industrijske tarife za vodu i struju i uvesti u zakonski okvir ogromne provizije banaka za obavljanje platnog prometa preko kartica, ali i osloboditi preduzetnike, čiji promet ne premašuje 3.000.000 dinara, poreza i doprinosa, kao i povećati neoporezivi deo od 11.400 dinara u najnižoj ceni rada. Podsetiću da su troškovi minimalne cene rada povećani za 16 odsto i ugrožavaju veliki broj zaposlenih. Ukoliko bi sve ove pretpostavke bile ispunjene subvencije bi bile nepotrebne. I na kraju da citiram analitičara Nebojšu Katića koji tvrdi: „Drama Srbije nije u nepreduzimljivosti i lenjosti njenih građana, već u nesposobnosti, neprofesionalizmu i očajnom kvalitetu njene bezidejne političke, i ne samo političke, elite“. Godinama uništavana privreda uspeva i „polumrtva“ da održi materijalnu pretpostavku opstanka države, čak i kada sve i svi nastavljaju da rade protiv nje.

Autor je član Asocijacije malih i srednjih preduzeća