Prosvetni radnici koji su izgubili posao na časnu reč tj. nemilost direktora škole, iako su kasnije to i sudski dokazali i oslobođeni su optužbe, svoju pravdu i borbu za golu egzistenciju pored svega moraju da traže na ulici, štrajkom glađu ispred Vlade Srbije.
Iako nisam u potpunosti i pojedinačno upućena u njihove slučajeve, ne mogu a da ne reagujem jer se radi o slučajevima u kojima su ovi nastavnici pravosnažno sudski oslobođeni optužbi zbog kojih su izgubili posao ali i licencu za rad zbog čega nemaju prava za rad u bilo kojoj prosvetnoj ustanovi i u svojoj profesiji uopšte.
To u normalnim i pravnim državama treba da bude kraj bilo koje dileme i prethodne odlike, kakva god ona bila jer sudska odluka treba da bude kraj svega toga! U normalnim i pravnim država ovi nastavnici bi istog trenutka bili vraćeni na posao uz veliku nadoknadu za nepravdu ili odluku kojom su bili dovedeni u ovakav položaj.
To nažalost kod nas nije slučaj i kao što vidimo, ovi prosvetni radnici zakonske odluke suda kojom se poništava nepravda nad njima moraju da traže na ulici!
Posebna tema je to što preplašeni i zaplašeni prosvetni radnici i njihove kolege ćute i ne smeju da im daju podršku bilo koje vrste jer time će ugroziti i svoju egzistenciju, nesvesni da sutra mogu biti u njihovom položaju.
Vrlo interesantno da nam upravo ti prosvetni radnici, delom mučeni i zbog svoje savesti, šalju poruke u kojima nas obaveštavaju da je na mesto nastavnika Disića, jedan od troje nastavnika koji štrajkuje glađu ispred Vlade jer je izgubio posao i licencu, ekspresno zaposlen zet prosvetne republičke inspektorke – odeljenje u Nišu, koja je čak vršila inspekciju njegovog slučaja! Možemo samo da pretpostavimo kako!?
Kao paradoks u opšteparadoksalnoj priči i ovom neverovatnom poređenju ne mogu a da ne navedem izbor nastavnice Marijane Bačanin među sto najboljih pedagoga Srbije, nastavnicu koja je službeni izveštaj o učeniku N. T., koji je najviše tukao i psihički zlostavljao našeg Aleksu i druge navodio da to čine kao njegov razredni starešina, pisala u hvalospevima i to za period dok je bila na višemesečnom bolovanju, periodu zbog čega je navedeni učenik kasnije i pravosnažno osuđen na Višem sudu za maloletnike. Opravdanje nadležnih je da ona nije navedena u presudama protiv odgovornih škole.
Za to vreme i mnogo pre toga, već skoro šest godina, u niškoj školi OŠ „Sreten Mladenović Mika“ odgovorni i poimenice pravosnažno osuđeni i to u dva odvojena sudska postupka u slučaju prikrivanja nasilja nad Aleksom zbog nesavesnog rada u službi, zbog propuštanja dužnog nadzora, zbog teških propusta u radu, zbog nepridržavanja zakona itd. i dalje rade na svojim mestima i čak napreduju u karijeri.
Kazne su milionske. U dva odvojena sudska postupka zbirno iznose preko 3.000.000 dinara. Da ludilo bude kompletno, kazne su platili svi građani Srbije.
Da li je ovo normalno!?
Imajući prethodno u vidu, da vas podsetimo, odgovorni iz Aleksine škole su:
– 2012. pravosnažno osuđeni na maksimalne kazne (600.000 dinara, sa sudskim troškovima oko 700.000) kao jedina srpska škola u istoriji pravosuđa koja je osuđena za propuštanje dužnog nadzora i prikrivanje nasilja u školi nad Aleksom. Kazna plaćena iz budžeta RS.
– 2011/12. u više inspekcijskih kontrola tj. nadzora prosvetne gradske inspekcije u Nišu utvrđeni su veoma ozbiljni i pojedinačni propusti u radu, naložena smena direktorke i pokretanje disciplinskih postupaka. (Školski odbor na čijem je čelu tada bila sadašnja direktorka škole Jasmina Stanković odbacuje nalog institucija.)
– 2011/12. godine Zaštitnik građana je u svojim kontrolama utvrdio teške propuste u radu odgovornih u ovoj školi i naložio im pokretanje disciplinskih postupaka i utvrđivanje pojedinačne odgovornosti uz nadzor školske uprave Niš navodeći odgovorne iz ove škole kao izuzetno loš primer prakse ali na sreću pojedinačni slučaj. Zaštitnik građana u svojim redovnim godišnjim izveštajima 2013/14/15. i 2016. godine naglašava prethodno i od ministarstva prosvete traži odgovornost za nepoštovanje njegovih odluka, postavlja pitanje odgovornosti školske uprave iz Niša. Školski odbor čak u tri navrata odbija postupanja ove institucije
– 2012. na Višem sudu za maloletnike u Nišu osuđena trojica od sedmorice maloletnika za nasilje nad Aleksom i to samo za dela kada su imali 15 godina dok ostali nisu procesuirani iz istih razloga. Škola im dala petice iz vladanja, Aleksa sahranjen sa trojkom.
– Decembar 2016. na osnovu presude Osnovnog suda u Nišu, Apelacioni sud donosi pravosnažnu presudu na osnovu odštetnog zahteva, što sa sudskim troškovima prelazi 2.300.000 dinara! Apelacioni sud u svojoj presudi pored ostalog naglašava da je pored zakonske osnove i prava ova presuda doneta kao ozbiljna opomena nadležnima jer „odgovorna lica u ovoj školi su morala znati da su njihova postupanja suprotna zakonu i propisima i to u dužem vremenskom periodu iako su morala znati šta predviđaju zakonski propisi i posledice nepridržavanja istih…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.