Ogorčena Bačka Palanka i ljudi koji izigravaju odgovornost: Autorski tekst Sava Đurđića

Ogorčeni građani Bačke Palanke mesec dana od sahrane trinaestogodišnjeg dečaka nastradalog od neuklonjenih visokonaponskih kablova posle julskog olujnog nevremena od koga je devet dana ranije stradao i njegov deda, protestuju zahtevajući ostavke ili smenu predsednika opštine i članova Štaba za vanredne situacije.

Za sve to vreme sistem političke vlasti, koji bi trebao, shodno Ustavu i važećim zakonima, da reaguje, oličen u premijerki Ani Brnabić i nadležnim ministarstvima, zvanično se ne pojavljuje i ne oglašava pred nezadovoljnim građanima, osim kao “trbuhozborac“ svog neprikosnovenog šefa koga tako i zovu – Aleksandra Vučića. A šta on u svojim čestim monolizima na javnom servisu i TV sa nacionalnom frenkvencijom kaže?

Nema ni traga volje da vlast preuzme bilo kakvu odgovornost i prihvati bilo koji od zahteva sa protesta, koje je u svojim odgovorima optužio za „obojenu revoluciju“, „korišćenje tragedije“ i apriorno odbio smenu Bratislava Gašića. Iako je Aleksandar Vučić na mitingu 26. maja, dan pre napuštanja predsedničke funkcije SNS-a koju je obavljao paralelno punih šest godina sa funkcijom predsednika Republike, formalno pozvao organizatore protesta „da rešavamo probleme u institucijama sistema“, oni mu s pravom ovaj put nisu poverovali.

Jedini zahtev protesta koji je izgledao kao ispunjen – sednica parlamenta o odgovornosti Vlade i bezbednosnoj situaciji, kompromitovana je neodgovornim ponašanjem predsednika Skupštine i narodnih poslanika kojima je bilo sve važnije od zadate teme. Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti za masovna ubistva koji je oformljen odlukom parlamenta je blokiran u radu neformalnom odlukom predsednika Narodne skupštine.

Utvrđivanje odgovornosti za nastradale i propuste u radu posle julskih oluja u manjim opštinama kao što je Bačka Palanka, još je problematičnije. Prateći reči premijerke koja je izbegla da zvanično poseti ovu opštinu, iako je ilegalno boravila u Bačkoj Palanci da bi ponudila materijalnu i statusnu pomoć porodici nastradalog dečaka, premijerka je kao i u slučaju ubijene dece u OŠ „V. Ribnikar“ izbegla da obiđe teško pogođenu opštinu koju je nazvala „srpski Bahmut“ nakon tragedije. Nekoliko dana nakon toga sa bezbedne distance, iz Novog Sada i Futoga nazvala je i proteste građana B. Palanke političkim. Javno se pitala: „A šti vi tačno spočitavate nama i predsedniku opštine?“, „Nakon dve nedelje nije sve sanirano. A gde je sanirano?“ “Niko za Bačku Palanku nije odgovoran“, „EPS je suspendovao tri radnika“…

Na portalu „Bačka Palanka online“ nedavno je objavljen članak da protestanti traže podršku Novosađana i Beograđana, pa su postavili pitanje da li je etički koristiti ove događaje kao sredstvo protesta? Navodno je ono što je „pokazano na protestu u B. Palanci prvi dan kao podrška porodici nastradalog dečaka i traženje odgovornosti za loše rukovođenje vanrednim stanjem, kulminiralo je prisustvom opozicionih političara, što je celokupnu situaciju dovelo do preispitivanja motiva ovih protesta“. Pa onda kažu, što je potpuna zamena teza i posledica dirigovanog informisanja, da je primećeno da se „određeni elementi protesta prenose iz određenih gradova na kojima se jasno iskazuje mržnja i nasilje”.

Građani sumnjaju na brojne malverzacije u opštini i u javnim službama koja je preopterećene političko-stranačkom administracijom, a pravih majstora-električara od nekoliko desetina je ostalo samo nekoliko, za ukras. Kad se dogodi neka zaista vanredna situacija kao julske oluje, ogoljeno se vide svi promašaji u rešavanju nastale situacije, ali i u razvoju ovog grada koji se aktuelno dešavaju. Na primer, potpuno propadanje preduzeća „Merkur“ koga je opština kupila još 2014. godine, Tikvare i mnogih drugih delova i potencijala B. Palanke, ali i okolnih mesta Čelareva, Gajdobre, Silbaša, Obrovca, Tovariševa, Karađorđeva, Paraga…

Ne bi bio veliki problem ukoliko neko nešto ne razume ili pogrešno uradi, čak iako pri tome pokaže i malu dozu uobraženosti o svom trošku. Problem je kada taj obavlja najodgovorniju funkciju u izvršno-predstavničkoj vlasti u celoj državi ili u opštini, pa svojim odlukama, primerom i ponašanjem utiče na blagostanje, a ponekad i na sudbinu, bezbednost ljudi i dece u celoj Srbiji i ne pada mu na pamet da pokrene pitanje odgovornosti, a nezavisne i kontrolne institucije i organi ne rade svoj posao. Verovatno smatra da bi načeo sistem neustavne neformalne moći kojim stalno produžava svoju ličnu vlast, pa se izgovara na najrazličitije načine.

Dakle nije reč o bilo kakvim jeftinim politički poenima i poligonima na šta navode izjave predsednika Republike i premijerke, nego o zahtevu građana da se iznese istina na videlo i preuzme odgovornost. Vlast po Ustavu Republike Srbije, nije ničija prćija ni privatna stvar zvao se on Aleksandar Vučić, Ana Brnabić ili Branislav Šušnica. Suvereni su građani i njihova reč, koja, ukoliko je blokirana da se iskaže u institucijama, ima pravo da se iskaže i na ulici mirnim demonstracijama, i zbog toga nikome ne sme da fali ni dlaka sa glave. Pretnje ucene, blaćenje je zabranjeno i kažnjivo posebno za one na funkcijama i za medije, svi na javnim funkcijama moraju da budu odgovorni i smenjivi. Ukoliko Srbija posle svega ostane demokratska država na putu pridruživanja EU, svi oni bi pre ili kasnije za sve ovo trebali da odgovaraju i da budu izloženi lustraciji zbog kršenja ljudskih prava i sloboda.

U demokratskim sistemima vlasti, ukoliko nezavisne institucije i organi ne rade svoj posao u politički osetljivim predmetima, što je u Srbiji u poslednjoj deceniji nesumnjivo slučaj, postoji lek za ovakvo ponašanje koje je preuzima ustavni suverenitet od građana – građanska neposlušnost i zahtev za hitnim vanrednim slobodnim izborima.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.