Putin, gibanica i bol u desnoj ruci: Šta smo čuli, a šta nismo, a trebalo je da čujemo iz predsednikovog obraćanja naciji? 1Foto: FoNet/Milica Vučković

Predsednik Srbije je po starom, ne i tako dobrom običaju, pričao u obraćanju naciji sve ono što manje-više ne zanima građane, dok je ono zbog čega je sazvao konferenciju, a to su pregovori u Ohridu, smandrljao tako da malo kome bude jasno šta će zapravo uslediti i na šta smo se kao država tačno obavezali.

Ponovio je da ništa nije potpisao, da ima neopisiv bol u desnoj ruci, a da njome inače sve potpisuje. Nije objasnio zbog su onda zemlje Zapada redom u nedelju slale čestitke Srbiji i Kosovu na nečemu što je dogovoreno, ali nije potpisano.

Ponovio je da neće dozvoliti Kosovu da uđe u UN, a potom mimo svojih ingerencija obećao da će Srbima i Romima sa KiM socijalna pomoć biti povećana sa 11.000 na 20.000.

Obećao je na početku obraćanja da će obrazlagati šta misli o Ohridskom sporazumu stavku po stavku, ali su mu ubrzo misli (ne)namerno odlutale u nekom drugom smeru. Pomenuo je zatim gibanicu i kako Petar Petković (direktor Kancelarije za KiM) redovno posti, ali i kako ima odličnu prostatu kada su u pitanju pregovori od po 12, 13 sati… Mada su tada meni odlutale misli, pa mi nije najjasnije šta je time želeo da kaže.

Objasnio je i da Zapad sada neće imati s kim da priča kada je Vladimira Putina optužio za ratne zločine. Ne znam da li je hteo, pa zaboravio da tu stvar poveže sa podrškom Rusije oko Kosova. Nije ni bitno. Iz njegovog ugla verovatno je najbitnije da nije zaboravio da još jednom pomene da je jedan od lidera opozicije, Zdravko Ponoš, upropastio vojsku dok je bio načelnik generaštaba.

Da ne zaboravimo, velikodušno je dao i pravo da jedno pitanje postave „Šolakovi mediji“. I to bi otprilike bilo to, sve što je vredno pomena u vezi sa obraćanjem koje je trajalo sat i kusur vremena.

Ono što nije pomenuo odnosi se na spiralu atmosfere, a bogami i bukvalnog nasilja u koje je zemlja upala za samo nedelju dana.

Jednog narodnog poslanika (Aleksandra Jerkovića) pretukla su sedmorica muškaraca, drugi narodni poslanik (Svetozar Vujičić) pretio je tužiteljki Bojani Savović tokom tirine na Pravnom fakultetu.

Putin, gibanica i bol u desnoj ruci: Šta smo čuli, a šta nismo, a trebalo je da čujemo iz predsednikovog obraćanja naciji? 2
Foto: Radenko Topalović/Danas

Televizija s nacionalnom frekvencijom pustila je etar novi spot o lažnim optužbama na račun opozicije, nalik onom koji smo videli neposredno pre ubistva Olivera Ivanovića.

Za to vreme nepoznate osobe šaraju gradove i kite nadvožnjake na auto-putevima uvredljivim porukama, od „Milica lažljivica“ do „Miloš Francus“, do „Boško fašista“ i „Pajtić lopov“.

Istovremeno se plakatima sa znakom Oslobodilačke vojske Kosova targetiraju profesori Fakulteta političkih nauka.

Dopisnik N1 iz Kragujevca izjavio je da zbog pretnji svako jutro mora da proverava točkove automobila pre nego što sedne u njega. Dan kasnije je objavio da je zbog straha prinuđen da se iseli iz tog grada. Zbog pretnji je morao se relocira i kolumnista Danasa Marko Vidojković.

Uporedo s ovim događajima stiže i vest da je Bezbednosno informativna agencija, valjda preventivno, privela dve žene samo zato što su želele da predsedniku Srbije uruče protestno pismo.

Ništa od ovoga predsednik nije ni pomenuo. Možda samo nije ni stiglo na red od svih ostalih „bitnijih“ tema. Mada, niko ga ništa o tome nije ni pitao. Sa nasiljem smo, kao i sa kovidom, izgleda navikli da živimo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari