Kako su mnoge zemlje Evrope uspele da snize obolevanje i umiranje od raka pluća 40-50 odsto

Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji se svakog dana otkrije skoro 20 novih pacijenata, dok 13 izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. Praktično, na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba izgubi život od raka pluća. Kod više od 70 odsto pacijenata karcinom pluća se otkrije u poslednjem stadijumu bolesti, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

Srbija na drugom mestu

Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju obolelih i preminulih od raka pluća. Mnoge zemlje su ranim skriningom obolevanje i umiranje od raka pluća snizile za čak 40-50 odsto.

Preporuka je da se na skrining upute prvo viskorizične osobe – stariji od 50 godina, dugogodišnji pušači i oni koji imaju genetsku predispoziciju.

Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Mihailo Stjepanović, izjavio je da za početak, u Klinici za pulmologiju ima optimalnih uslova da se organizuje skrining za rano otkrivanje raka pluća za građane iz Beograda i da će potom, ukoliko zainteresovanost bude velika, uključiti i druge klinike. Klinika za plućne bolesti ima aparat za skrining – „niskodozni skener“ čija je doza zračenja šest puta manja od standardnog skenera.

Rano otkrivanje raka pluća

Rano otkrivanje karcinoma pluća sprovodi se snimanjem niskodoznim skenerom (LDCT) kojim se detektuju manje tumorske promene, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupkom kao što je rendgenski snimak pluća. Pregled niskodoznim skenerom podrazumeva serije uzastopnih rendgenskih snimaka stvarajući trodimenzionalne, precizne snimke pluća. Ovaj pregled je brz, bezbolan i kratko traje. Doza zračenja niskodoznog skenera je relativno mala, sa minimalnim rizikom po zdravlje. Države koje već dugi niz godina uspešno sprovode LDCT skrining smanjile su mortalitet od karcinoma pluća i do 40 odsto.

Skrining je naziv koji se upotrebljava za primenu neke dijagnostičke metode kod osoba za koje se pretpostavlja da su zdrave, kako bi se kod nekih od njih određena bolest otkrila u što ranijem stadijumu. Skrining programi predstavljaju kompleksne javno zdravstvene aktivnosti kojima se, ukoliko su dobro osmišljene i sprovedene, mogu umanjiti ili u potpunosti otkloniti problemi koje neka bolest izaziva i poboljšati kvalitet života kod osoba kod kojih se bolest rano otkrije.

Osnovni cilj organizovanja skrininga za neko obolenje je, dakle, njegovo rano otkrivanje i smanjenje smrti od te bolesti na teritoriji koju program obuhvata. Što se bolest ranije otkrije, rezultati lečenja su bolji. Rano otkrivanje pruža velike mogućnosti za primenu hirurških intervencija i povećava šansu za trajno izlečenje nekog oblika maligniteta. Republika Srbija je započela sa postepenim uvođenjem organizovanog skrininga raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke od 2012. godine, ali rezultati koji su do sada postignuti nisu zadovoljavajući.

Iako skrining postoji, stopa obolevanja i smrtnost je i dalje jako visoka. Neefikasnost do sada sprovedenog skrininga može se objasniti nedostatkom medicinskog kadra i opreme, lošom organizacijom skrining programa, problemima u zdravstvenim ustanovama jer nisu jasno odvojeni skrining od redovnih preventivnih pregleda, neefikasnom sistematizacijom podataka u zdravstvenom sistemu, dugom vremenu čekanja kako na rezultate, tako i na dijagnostiku, a zatim i predugo vreme da se započne sa odgovarajućom terapijom

Karcinom pluća

Konačno Srbija počinje realizaciju skrininga za otkrivanje karcinoma pluća, koji je najčešći i najsmrtonosniji tumor u Srbiji i u svetu. Karcinom pluća je najčešći malignitet i najčešći uzrok smrti od svih maligniteta kod muškaraca, a kod žena je na drugom mestu posle karcinoma dojke.

Glavni faktor rizika za pojavu bolesti kod 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena je pušenje, a od ostalih faktora značajni su aerozagađenost i genetsko opterećenje. Zbog toga se osobama koji spadaju u rizične kategorije (pušačima posle 50. godine života, a i onima sa opterećujućom genetskom predispozicijom), savetuje da jednom godišnje urade snimak pluća. Za sve ostale, preporuka je da rendgenski snimak pluća urade preventivno jednom u dve godine, a po potrebi i češće.

Projekat skrining programa na rak pluća je prvi put započet pre tri godine na Institutu za plućne bolesti Vojvodine. Po uzoru na iskustva stručnjaka u Sremskoj Kamenici, preventivni pregledi su započeti i u Subotici i Vrbasu.

Pored nespecifičnih simptoma, jedan od razloga za visoku smrtnost je kasno otkrivanje bolesti zbog nedostatka lekara i zdravstvenog osoblja i nedovoljnog broja rendgen aparata za snimanje. Ukoliko se bolest otkrije u ranom stadijumu, uz primenu adekvatne terapije, sa karcinomom pluća može da se živi. Svaki sedmi slučaj karcinoma pluća otkriva se slučajno, prilikom rendgenskog snimanja pluća iz nekog drugog razloga, a ne zbog specifičnih simptoma.

Glavne tegobe

Glavne tegobe koje se javljaju su: intenzivan kašalj ili promena karakteristika kašlja kod pušača, gušenje, bolovi u grudnom košu ili ramenu (zavisno od lokalizacije), slabost, malaksalost, gubitak apetita i telesne težine.

U kasnijim stadijumima moguć je još čitav niz teških simptoma. Iskašljavanje krvi (hemoptizije) je simptom koji najčešće „odvede“ pacijenta kod lekara. Nažalost, to se dešava u poodmaklim stadijuma bolesti kada su mogućnost i za lečenje znatno manje. Na običnom rtg snimku pluća vide se promene veličine oko dva centimetra. CT pregledom, kroz mnogo različitih preseka, mogu se videti i minimalne promene u plućima.

Dalja dijagnostika podrazumeva čitav niz pregleda – bronhoskopiju, perkutanu ili transbronhijalnu biopsiju, ponekad i minimalno invazivne hiruške metode, pri čemu se uzima uzorak tkiva bronha kako bi se odredili položaj, tip i rasprostranjenost tumora. Materijal se zatim šalje na različite vrste analiza, pre svega na patohistološku, kojom se utvrđuje vrsta i tip karcinoma. Patohistološka analiza se dopunjuje i dodatnim analizama od kojih je najznačajnija imunohistohemija (IHC). To je posebna grupa testova koje patolozi koriste za određivanje specifičnog tipa tumora, kao i njegovog porekla, a takođe se određuje i da li je tumor u početnoj fazi ili je uznapredovao.

Jako je važno odrediti različite prognostičke markere u tumorskom tkivu, kao i receptorski i hormonski status. U većini oblasti medicine, bez imunohistohemije nema precizne dijagnoze obolenja. Po završetku komplikovanih dijagnostičkih procedura, pacijent se, sa kompletnom dokumentacijom prikazuje konzilijumu za pluća i tada se određuje terapija za svakog pacijenta pojedinačno.

Pacijent mora da prisustvuje konzilijumu

Pacijent mora biti prisutan na konzilijumu, bez obzira na to u kakvom je stanju. Terapijski protokol određuje konzilijum. Najbolja, ali nažalost najređa varijanta, samo kod deset odsto slučajeva je operacija. Ove operacije se mogu uraditi u jednoj od samo nekoliko državnih ustanova – Klinika za grudnu hirurgiju KC Srbije, VMA, Institut za plućne bolesti Sremska Kamenica. Komplikovane operacije na plućima se izvode i u nekim od najeminentnijih privatnih bolnica po visokim cenama koje su malo kome dostupne.

Za lečenje karcinoma pluća u Srbiji postoje gotovo sve terapije koje su dostupne i u svetu. Veliki napredak u lečenju malignih bolesti postignut je zadnjih petnaestak godina primenom savremenog lečenja imunoterapijom. Naravno, cilj lečenja u onkologiji svakako jeste izlečenje. Kada to nije moguće, međuciljevi su i produženje života, smanjenje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Imunoterapija

Sa imunoterapijom su veće šanse da se bolest drži pod kontrolom i da se životni vek pacijenata sa karcinomom pluća znatno produži. Trenutno je u toku ogroman broj studija koje se bave izučavanjem raznih imunoterapeutika, bilo samih ili u kombinaciji sa nekom ciljanom, hemio ili radioterapijom. Smatra se da se najveći broj naučnika u svetu upravo bavi pronalaženjem inovativne i personalizovane terapije za svakog pacijenta.

Predviđanja su da će u bliskoj budućnosti nauka toliko napredovati, da ćemo biti u stanju da za svakog pacijenta određujemo terapiju koja njemu najviše odgovara, na osnovu poznavanja njegovog tumora, ali i njegovog imunskog sistema. Kao i kod svake bolesti, najvažnija je preventiva, zdrav način života, stroga zabrana pušenja i redovni sistematski pregledi. Dobro organizovan skrining na najčešće malignitete koji bi se sprovodio na teritoriji cele zemlje, bio bi od neprocenjive koristi za rano otkrivanje i uspešno lečenje mnogih pacijenata.

U svetu godišnje od karcinoma pluća oboli oko 2,2 miliona ljudi od kojih oko 1,8 miliona, nažalost izgubi život.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.