Foto: Z. S. M.Petak 14. februar
Kragujevac je epicentar sveta, sretenjskog sveta. On je to Kragujevčanima i inače ali ovog 15. februara baš ga je „poteralo”. U svim je vestima. Trče se maratoni-štafete, tamo – amo. Studentska pešadija u „Maršu za Šumadiju” napreduje i forsira iz svih pravaca. Grad se uzmuvao kao nikada do sada. Nabavlja se provijant za desetine i desetine hiljada gostiju. Traže se kazani, kotlići, ražnjići… Smeštaj ne možeš da nađeš pa da si kodža Miloš.
Noć pre u Čumiću. Studenti stigli iz Novog Sada i Beograda. Kilometraža uzima danak: žuljevi, otoci, upale zglobova i tetiva, premor… Kragujevački zdravstveni radnici ih previjaju, masiraju, „krpe”… Nepokolebivi su – cilj je Kragujevac.
Teku svakodnevne protestne ativnosti. Zaposleni u Kliničkom centru po prvi put su izašli da odaju počast nastradalima u novosadskoj tragediji u krugu UKC-a.
Troluje se po društvenim mrežama. Deca iz VIŠ-a su spremila i organizovala prostor za 120 studenta koji dolaze u Kragujevac. Svako iole normalan bio bi ponosan na takvu decu. Ima onih koji ih ismevaju i onako, baš kulovski vređaju. Ne postoji moralno-intelektualno dno koje SNS botovi ne mogu da dotaknu. Ne brišem. Ostavljam im te komentare kao večni spomenik ljudskom idiotluku i (za)gadu.
Ne zagrmi na Svetog Savu već grunuše predsretenjski topovi iz kasarne u Velikom parku. To „predsednik puca po svim šavovima” momentalno su duhoviti Kragujevčani na društvenim mrežama.
Uveče doček studenata. U Kragujevac su umarširali, ispedalirali, štafetno izmaratonirali iz svih pravaca zemlje. Dočekani kako i dolikuje oslobodiocima.
Subota, 15. februar
I, bi Sretenje. Poče, onako, kao i sve kod Srba na početku dramatično (jutro hladno, susnežica), nastavi se euforično (pokulja narod iz „zemlje i neba”) a završi katarzično (masa se ne razilazi više od 15 sati). Nikada niko neće izbrojati koliko je tačno ljudi tog dana bilo u Kragujevcu na Sretenje. Nije ni važno, jer nije poenta „čiji je veći” već da su bili svi oni što trebaju.
Ma koje dve, na Sretenje je izronilo bezbroj i dve Srbije. I one za koje nismo znali ni da postoje kao i one koje su odavno zaboravljene i gurnute u zapećak. Tu su. Ljulja se istok i zapad, sreću se sever i jug, na Sretenje u Kragujevcu se zatvara krug. Saznajemo da ćemo da se „majemo” i po Nišu. Ako, valja se.
U širem centru Kragujevca nema gde ni igla da padne. Kad smo bili klinci učili su nas da je najveći skup ikada održan u Kragujevcu bio 1935. godine Zbor narodnog fronta na kome je bilo 50.000 građana. Ne bih na ovom mestu da polemišem sa oficijelnom komunističkom istoriografijom, ali da je samo deo antifašista tada bio u Kragujevcu kao ljudi za Sretenje fašisti bi bili samo beznačajna fusnota na margini istorije a ne samo par godina kasnije streljači u Šumaricama.
Šumadinci se nisu obrukali kao domaćini, gosti još manje. Rastanak sa nikad više optimizma.
Nedelja, 16. februar
Sretenjske emocije i impresije se još nisu slegle. Ko se juče probudio u Kragujevcu imao se rašta i roditi, neprikosnoven je sud sveznajućih i svevidećih društvenih mreža. Vala, ne mogu da oponiram.
Studenti su počistli centar grada, tako kako nikad ni približno nije bio ulickan, ni za gradsku slavu Đurđevdan ili 21. oktobar. Kragujevčani su ostali čista obraza i srca, ali još čistijih ulica. Studenti nam još jednom pokazuju, ne kako treba, već kako može i mora da bude.
Dele se fotke i snimci, kapariše smeštaj i prevoz za Niš. Sa sestričinama koje su iz Beograda u Kragujevcu već dva dana uspevam da se vidim tek predveče i to samo na kafi. Nema veze – svi smo prezadovoljni.
Studenti su se i zvanično zahvalili Kragujevčanima na podršci i gostoprimstvu. Hvala i njima od nas što su Sretenje zaista vratili kući (da više nikad i ne ode) i podsetili ko smo, šta smo i odakle dolazimo. Sad već manje brinemo i „šta će biti s nama na pošljetku”.
Ponedeljak, 17. februar
Kad smo kod utisaka i simbolike ne mogu da se otmem jednom „vazda istorijskom”. Onog 5. oktobra, za sve što nam je trebalo u Beogradu našao nam se kolega i prijatelj Mikica Fotograf koji je tada radio u AP-u, tik iza goreće Skupštine u Kosovskoj.
Ovog Sretenja, njegova supruga Ljilja i on, napravili su pravu bazu za „okrepu” (u svakom smislu) u svom stanu kod Hotela „Kragujevac”. Hvala im (mislim na Ljilju i Mikicu, ne tolko na AP) što smo i mi kao „domaći” osetili taj duh ovdašnje gostoljubivosti. Predahnuli i namirili se (zaista, u svakom smislu).
Trećeg dana sretenjskog praznika polako se sve vraća u svoju kolotečinu. Još ima sretenjske post festum euforije ali već su sve oči uprte u Niš. Tako i treba. Ogranci kragujevačkih opozicionih stranaka reaguju na objavu sa Instagram pofila Miroslava Petrašinovića, nekadašnjeg predsednika Skupštine grada i sadašnjeg narodnog poslanika SNS-a koji je napisao „Odlazi cirkus iz našeg malog grada”.
Načelno se slažem sa Petrašinovićem, zaista i odlazi, ali ne iz onog gde je on trebalo da bude „domaćin” već onog drugog u kom je na Sretenje „bio gost”. Neki se džambasi kleli da su u Sremskoj Mitrovici „sreli jednog tipa što je bio isti on” (kad smo kod Balaševića).
Gubljenje vremena. Ko, bre, uopšte čita šta „publikuje” Petrašinović? Verovatno ni on sam. Umeo je on i ranje kao pre tri i po godine da objavi „jedna stranka, jedna zemlja, jedan predsednik” pa se posle izvinjavao (kao nije znao ko je to stvarno rekao) i „micao” objave. Kačio je i vukove i „vučiće”. Skinuće i ovu, samo laganica. Jer, nije samo karta kurva (izvinte me što psujem) ima tu i drugih „delatnosti”.
Utorak, 18. februar
Nastavak protestno-blokadnih aktivnosti i okupljanja. Poljoprivrednci u Rači koji još od 30. januara i blokiraju ulaz u zgradu opštine radikalizuju svoj protest i pozivaju sugrađane da im se priključe i da zajedno uđu u tople hodnike njihove „zajedničke institucije”. Na sabajle i upadoše. Oni već tri nedelje protestuju zbog „iznenadnog” i „nenajavljenog” porasta poreza na imovinu, ali i kao znak podrške studentima. Nekako je kompatibilno.
Pak studenti i građani (još od Svetog Save) po 28. put izlaze na veliku raskrsnicu „kod Uzora” u naselju Bubanj odajući poštu novosadskim žrtvama i bokirajući je. Rani sina pak šalji na Akademiju mladih lidera. Srbija se više umirit ne može.
Sreda, 19. februar
Protesti se ne zaustavljaju nego šire. Po prvi put učenici Medicinske škole „Sestre Ninković” izglasavši na plenumu blokadu izlaze na ulicu. Glavni projektanti nove budućnosti. Pumpaj, pumpaj, odjekuje kragujevačkim naseljem Vašarište. Tu školu je 1947. godine osnovao moj deda. Milo mi je. Ne zbog dede tada, već zbog dece i njihovih nastavnika sada.
Kratak predah za šišanje i voks populi („društvena mreža” starija od svih ovih današnjih) o sretenjskom skupu. Plenum mušterija u muškom frizeraju jednogalasno ocenjuje – do sad nikad ništa slično viđeno. A, znamo „čiji” je glas naroda.
Uveče, premijera „Smrtonosne motoristike” Ace Popovića (režija Tijana Vasić) koja je bila odložena kao i sve ostalo zbog sretenjskog skupa i podrške ansambla kragujevačkog Teatra studentima. Aca Popović uvek aktuelan. Na žalost. Klasici su besmrtni ne zato što su genijalni, što i jesu, već i zato što smo mi uvek isti. Valjda će se nekad nešto promeniti. Na bolje. Miriše. Ovacije, glumci kragujevčkog Teatra dok „primaju” aplauze kao i uvek razvijaju transparent „Uz studente”. Ovacije i „ovulacije”. Prvi bili (obustava rada, ne najstarije pozorište faktografski), prvi i ostali. U publici, oni „napred” k’o posrani, oni pozadi frenetični.
Četvrtak, 20. februar
Talas hapšenja, po nekim medijima, zahvati i Kragujevac. Ispade posle da to i nije baš tačno. Svejedno. Lepo kaže lik Ganeta u Acinoj „Motoristici”: „Krupna riba pliva a sitna u ćorku”. Niko se više ne lepi na taj mamac.
U Rači, već treću noć „konače” u opštini, oni sa početka teksta u Kliničkom centru sutra ponovo izlaze na 15 minuta ćutanja, deca iz Medicinske opet izašla na ulicu, „Uzor” se već više od mesec dana podrazumeva, ŠUP se kao posednja srednja škola priključio blokadi… Svi za Niš. Majaćemo se. Pa blejanje u Beogradu.
Lepi Dule u „Motoristici” kaže: „Nema za nas novog života, nego ima samo da se završi stari, već poodavno započeti život. Prekasno je”. Izvini Aco (mislim na Popovića, ne Vučića), možda i nije. A, onda, ako treba opet Kragujevac. Može, dokazao se.
Autor je dopisnik lista Danas iz Kragujevca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
