Advokatski karteli koji rade za vlast

Ovaj tekst objavljen u Danasu obiluje govorom mržnje, vulgarnostima i neistinama.

Uz sve to Kokanović otvoreno agituje za listu Nemanje Aleksića na izborima u novosadskom ogranku Advokatske komore Vojvodine.

Možda je vreme da se skinu maske i ukaže na to šta se, po svemu sudeći, iza ovoga krije.

Kokanović je samoproglašeni predvodnik advokatskih demonstracija na ulicama.

Iako je beogradski advokat, pokušava da organizuje i grupu advokata u Novom Sadu kao opoziciju sadašnjem rukovodstvu, registruje Viber zajednicu sa koje kasnije izlazi i prepušta je novosadskom advokatu Antiću sa idejom da će tako pomoći Aleksićevoj listi jer bi možda došlo do cepanja glasova drugih advokata u Novom Sadu.

Jednostavno rečeno, opravdano se može sumnjati da Kokanović od početka radi na agendi advokata koji žele da omoguće da vlast i advokatski karteli preuzmu advokatske komore, kao što je preuzeto i gotovo sve ostalo.

Njegovo izigravanje opozicije, predvodnika demonstracija… nije ništa drugo do pokušaj da se opšte nezadovoljstvo advokata usmeri prema komorama umesto prema onima koji su sistematski uništili kompletno pravosuđe.

Kada bude ispunio zadatak, biće preuzete i komore, a i njega će se već neko setiti.

Zato Kokanović radi za Aleksića, zato predvodi demonstracije, zato na najvulgarniji način vređa svoje kolege, advokate i zato će nastaviti da pravi skandale.

Da li vam paradoksalno izgleda situacija u kojoj Kokanović predvodi demonstracije suštinski usmerene protiv banaka, a istovremeno na advokatskim izborima agituje za advokata koji zastupa banke?

Nije paradoksalno, vrlo je logično.

Sa Kokanovićem neću polemisati, a advokatske komore će se izboriti za svoju profesionalnu nezavisnost.

Važno je da pametni ljudi ne nasedaju na provokacije i provokatore.

Podsećam da u Srbiji ima 11.000 advokata koji su respektabilna grupa ekonomski nezavisnih intelektualaca i još oko 5.000 advokatskih pripravnika.

To nije zanemarljiv broj.

Zbog toga je svaka vlast, pa i ova, želela ili da sa advokatima održava dobre odnose, ili da kontroliše advokatske komore.

Sada se pripremaju izbori u dve najveće advokatske komore u Srbiji – u komori Beograda i u novosadskom ogranku Advokatske komore Vojvodine.

U Novom Sadu se bira između dve liste.

Jednu je predložio dosadašnji predsednik novosadskog ogranka, advokat Dobrosavljev.

Drugu je predložio advokat Aleksić, koji je u poslednje vreme poznat u javnosti po tome što je donirao pokretnu kancelariju Goranu Vesiću, ali i po tome što je njegovo nedavno istupanje, puno invektiva, prouzrokovalo saopštenje Nezavisnog društva novinara Vojvodine u kome se, pored ostalog, upozorava da mu je „nivo komunikacije ne samo nedopustiv u demokratskom društvu, već i izuzetno opasan, posebno zbog činjenice što uvrede dolaze od predstavnika struke čija je uloga upravo zaštita ljudskih prava i sloboda“.

Među advokatima je poznat i po tome što ima jednu od najvećih kancelarija u Srbiji, zastupa brojne banke, a za sebe govori da je „vučićevac“.

Napravio je predizborni sajt koji veoma podseća na politički sajt vladajuće stranke (ista firma je izradila oba sajta), otvorio neke plaćene naloge na društvenim mrežama i vodi kampanju koja mnogo više priliči političkim izborima nego izborima u strukovnoj organizaciji.

I sve to nije previše čudno u današnjoj Srbiji, advokati nisu naivni i glasaće po svojoj savesti.

Advokatska komora Vojvodine je sa ponosom ove godine obeležila 100 godina svog postojanja. Za tih 100 godina imali smo razna iskušenja i brojne velike ljude koji su komoru mudro vodili.

A advokatsku komoru ne čine zgrade i zidovi. Čine je časni, pošteni i mudri advokati. Siguran sam da su takvi advokati i dalje u ubedljivoj većini.

Kakav je položaj advokature u današnjoj Srbiji?

Da li su advokatske komore produžena ruka vlasti sa zadatkom da spreče pobunu protiv posrnulog pravosuđa ili profesionalna udruženja koja našem esnafu daju veliku snagu upravo zbog međusobne povezanosti i jedinstva?

Da li je advokatura i dalje viteško zanimanje, koje ima svoju etiku i zahteva časno i uljudno ophođenje, ili su i advokati posrnuli i pali u mulj sveopšte nekulture i primitivizma?

Ima još mnogo pitanja koja se mogu postaviti o advokatima i njihovoj ulozi u društvenom životu.

Da bi se razumele stvari moramo sa vratiti korak unazad. Svi se sećaju advokatskog protesta 2014/15. kada je celo pravosuđe u Srbiji bilo blokirano više od četiri meseca.

Advokati su tada uspeli u pretežnom delu svojih zahteva i pokazali da su značajna snaga koja može da se izbori za svoje interese, ali i za interese građana.

To što smo tada pokazali je s jedne strane naišlo na odobravanje, a s druge je shvaćeno kao signal da se po tom pitanju nešto mora uraditi i da se tako nešto ne sme ponoviti.

Advokati su bili ponosni i uvereni da će na takav način moći da reše svaki budući problem.

Vlast je zaključila da se to ne sme ponoviti. Iako je posle ovog advokatskog protesta, koji je bio jedinstven ne samo kod nas nego i u svetu, usledio relativno miran period, tiho i uporno se pravio plan kako bi vlast mogla da preuzme advokatske komore.

U vremenu koje je usledilo imali smo zahteve koji nisu uvek nailazili na odobravanje vlasti, ali smo, pre svega čvrstim stavom, postizali dobre rezultate.

Podsećam da smo uspeli da se izborimo za dobra poreska rešenja za advokate, da smo sprečili korupciju i uveli ravnopravan način postavljanja branilaca po službenoj dužnosti, da je advokatura izostavljena iz Zakona o uslugama, čime smo ostali jedinstvena služba „pravne pomoći“, te da smo sprečili donošenje loših izmena Zakona o parničnom postupku i vratili ga na ispravke.

Učinjene su i mnoge druge korisne stvari koje u ovom tekstu nije potrebno pominjati.

Istovremeno dolazi do novih podela u beogradskoj advokaturi oko personalnih rešenja u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Advokati koje je predložio Upravni odbor Advokatske komore Srbije nikada nisu prošli izbor u Narodnoj skupštini, odnosno nikada nije na dnevni red ni stavljeno glasanje o njihovom izboru.

Radi se o otvorenom ponižavanju advokature, ali i o signalu koji nam govori da vlast smatra da je bilo dosta „igranja“ nezavisnosti u komorama.

Autor je advokat iz Novog Sada