Posle zavidnog uspeha sa dugometražnim dokumentarnim filmom „Pakao Nezavisne Države Hrvatske“ (prikazan je, pored ostalog, na Drugom programu Radio-televizije Srbije, Televiziji Republike Srpske, Srpskoj televiziji u Podgorici), Muzej žrtava genocida pripremio je novi film „Koncentracioni logor Zemun – Konzentrationslager Semlin“ i predstavio ga javnosti 8. februara 2018. u sali Amerikana Doma omladine Beograda.
Od projekcije, za protekla tri dana, o filmu je napisan pohvalan tekst „Film o Sajmištu – međaš na putu ka odgovornoj javnoj svesti“, autor je Miloš Milojević, dok je uzgred pomenut u tekstu Srđana Volarevića „Da li ćemo mi Srbi već jednom iskoračiti iz Jugoslavije“, oba se mogu lako pronaći na internetu. Volarević je ustvrdio da „uz obilje veoma preciznih podataka film nam je predočio masu činjenica koje su raspršile sve nedoumice, mutljavine i sumnje, potekle uglavnom od onih Srba i Srpkinja koji u prsima neguju mržnju prema Srbima a koje je Dragan Kolarević u jednom svom raportu oslovio kao antisrbe, a Aleksandar Vučić tada zabranio upotrebu te reči. Naime, te mutljavine su optuživale Srbiju (pod nemačkom upravom) i Srbe da su ubijali Jevreje, kako u dušegupki, tako i vatrenim oružjem. Čak je i jedan veoma uvažen pisac, više kao korisnik srpskog jezika, u jednom svom delu Srbe oslovio kao one koji su pripomagali uništavanju Jevreja u dušegupki. Posle ovog filma, kako je rečeno, takve glasine mogu da odu niz Dunav“, bio je izričit Volarević!
Uprava Doma omladine Beograda ustupila nam je salu za projekciju uz određene uslove i to smo, kao domaćini, ispoštovali i nismo na kraju dozvolili „zavlačenje za Goleš planinu“. Upravo je to nameravao izvesni antifašista Zlatoje Martinov svojim pitanjima dvojici doktora istorijskih nauka (meni i Milanu Koljaninu): Kakve veze imaju Sajmište i Jasenovac, na primer? S obzirom na to da mu nije omogućeno, on se „požalio“ mojim omiljenim novinama tekstom „Film bez uloge Nedića“.
Nisam siguran da je Martinov čitao Koljaninovu knjigu niti pažljivo slušao ton filma. Da sam u pravu dokazujem tvrdnjom da je u filmu razjašnjeno kakve su veze članova Saveta komesara i vlade Milana Nedića sa sudbinom pripadnika jevrejske i romske zajednice.
Martinovo nedovoljno poznavanje istorije najbolje se vidi u tvrdnji da ravna Nezavisnu Državu Hrvatsku i nemačku vojno-okupacionu teritoriju Srbija (što Martinov naziva Nedićeva Srbija. Još je falilo da doda da su i Pavelić i Nedić isto!)
Martinova boli pominjanje Nezavisne Države Hrvatske kada pita čemu povezivanje Starog sajmišta sa Jasenovcem! Da je pažljivo čitao Koljaninovu knjigu i slušao ton filma saznao bi, na primer, koliko je zatočenika sa teritorije Nezavisne Države Hrvatske, naročito sa Kozare, bilo u Sabirom logoru Zemun, koliko njih je deportovano u Jasenovac radi ubijanja.
Zamorno je komentarisati tekst „Film bez uloge Nedića“ jer ga je pisala osoba koja unapred ima pripremljene odgovore koji se kose sa istorijskom naukom, a pri tom se krije pod okriljen članstva u Glavnom odboru Saveza antifašista Srbije! Stoga mu preporučujem da Muzeju žrtava genocida dostavi adresu na koju ćemo mu poslati nekoliko primeraka filma radi pažljivog gledanja i slušanja! Potom da organizuje raspravu o sadržaju u kojoj će učestvovati oni koji poznaju istoriju!
Autor je direktor Muzeja žrtava genocida i autor filma
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.