Antisemitizam ili jevrejska sramota

Verujem da sam dovoljno upoznat sa činjenicama o temi o kojoj piše cenjena novinarka Aleksandra Popović, pa ipak ga ne shvatam, a mogu misliti kakvu je zbunjenost izazvao tekst kod manje informisanih čitalaca.

Tekst je opremljen dobrom fotografijom: Sinagoga u Beogradu (Foto: Aleksandar Roknić).

I dobar tekst i dobra fotografija, koji nažalost, ne korespondiraju.

U tekstu se ne spominje i ne objašnjava fotografija zakatančene sinagoge u Beogradu

Zašto, ako je već objavljena?

Ova fotografija je, nažalost i na našu društvenu, ne samo jevrejsku, sramotu obišla svet.

Čitalac bi, iz ovako objavljenog članka, morao da pomisli kako je i to izraz antisemitizma nekih anonimnih, policiji nepoznatih ljudi, čiji se mračne namere na ovaj način manifestuju. Kao eto desilo se.

A zapravo nije tako.

Činjenica je da je rabin Isak Asiel, neposredno posle šabatnje molitve, to potvrđuje je tekst u sudskom rešenju (Prvi osnovni sud u Beogradu, 19 P br.26132/19, dana 11. 12. 2019. godine) o privremenim merama, omogućio 25. oktobra 2019. godine upad Partizanovih navijača grupe „Alkatraz“, (a oni su oskrnavili Šabat i vandalski uništili jevrejske imovinu) dakle, ta činjenica ukazuje da se ne radi o anonimnom, policiji nepoznatom izvršiocu. Čovek koji je odgovoran zato što je zakatančena sinagoga, je poznat, protiv njega je podneto 18 krivičnih prijava. Kažu da je to jedini veroučitelj u svetu protiv koga su vernici podneli toliki broj krivičnih prijava. Krivične prijave pa šta. Verujem da je i on spreman da ide na poligraf.

Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) je 2016. godine usvojila definiciju pojma antisemitizam, koju je usvojila i Vlada Republike Srbije na sednici održanoj dana 26. februara 2021. godine, a na osnovu koje je jasno definisan pojam „antisemitizam“.

Oni koji su se privikli na našu svakodnevicu, događanja koja su formalno započeta 25. oktobra 2019. godine, smatraju nebitnim incidentom. I tako se i odnose prema tim događanjima.

Kažem oni koji su se privikli. Ali list Danas to privikavanje sebi ne sme da dozvoli.

Antisemitizam je društvena opasnost protiv koje se društvo u celini mora boriti.

Pa zašto, kada je počinilac poznat, nisu reagovale institucije sistema. Zašto Vlada Srbije koja je usvojila definiciju antisemitizma, pa je logično i da je shvatila, nije reagovala u skladu sa svojom obavezom.

Možda će nas stručna i dublja analiza rabinovih mračnih motiva dovesti i do saznanja zašto je sve to bilo njemu potrebno.

Simptomatično je da ni vaš sagovornik taj incident ne spominje, što je naravno bilo i za očekivati.

Zašto ovaj slučaj nije u Izveštaju Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u Srbiji. To ću naravno pitati i Ambasadu US.

Koji je interes srpske policije da suprotno Zakonu, sprečava Jevreje, koji su preživeli Holokaust, i oduzima im njihove slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda iz čl. 131 st. 1 u vezi čl. 61 st. 1 u vezi sa čl. 33 Krivičnog zakonika.

Mnogo je pitanja i ni na jedno od njih nismo dobili logične odgovore.

Od odgovornih ljudi koji se nalaze na odgovornim resornim mestima očigledno je, odgovore nećemo dobiti. Guranjem pod tepih ovog, za naše društvo neprijatnog događaja, neće se rešiti problem antisemitizma.

Verujem da je materijal za istragu obiman. Verujem, ni sam ne znam zašto, al’ verujem i da istrage neće biti. Ne spominjem gospodina Nebojšu Stefanovića, čovek je danas na klizavom terenu, ali gospodin Vulin bi mogao jednim udarcem da dve muve sredi.

To što je Danas objavio pomenutu fotografiju ukazuje da je upoznat sa tim događajem. Da li je, na duhovit način, želeo da podseti sagovornika, ili je prećutkivanjem u samom tekstu pokazao da se privikao na svakodnevicu, i da događaj smatra nebitnim incidentom. Pa evo prilike, zar ne?

Da zaključim. Siguran sam da postoje veoma jaki i neopravdani razlozi koji nas sprečavaju da saznamo istinu.

Autor je član Jevrejske opštine Zemun