Apel protiv "Apela 100"

… i dobrim namerama može se reći da su stavovi koje u poslednje vreme iznosi u vezi predsedničkih izbora u najmanju ruku problematični pa u krajnjoj konsekvenci i štetni. Konkretno, javni apel istaknutih uglednih ličnosti i drugih građana, poznat kao „Apel 100“ Saši Jankoviću da se kandiduje na predsedničkim izborima nazvao je promašenim i naivnim. Dalje, u njegovom matičnom listu stoji doslovno: „Vučić će se praviti jako ljut na ljude koje je njegova propagandna mašinerija, izvikala kao buduće kandidate za predsednika republike. Ta njegova nabusitost, ljutnja i vređanje trebalo bi da ostave utisak da on te kandidate ozbiljno shvata kao pretnju pa da se oni na to prime i osokole, misleći da imaju nekakvu šansu – čim se Vučić toliko ljuti na njih. To je zamka koju im je Vučić namestio i sad treba videti ko će u nju ući. “ (Vreme, 15 dec. 2016)

Najzad u ovom listu od pre nekoliko dana proglašava Vučića, Šešelja i Nikolića jedinim kandidatima koji imaju nekakve izglede na uspeh itd., pa iz tih razloga on neće izlaziti na predsedničke izbore i na kraju dodaje da ne bi da se ovo shvati kao poziv na bojkot već kao lično mišljenje. Ovo, nažalost, može da se shvati kao loš primer i apel sa suprotnim usmerenjem od „Apela 100“, kojim bi se ionako tanki izgledi opozicionih kandidata učinili još tanjim.

Dobar i uspešan kandidat ne pada sa neba kao gotov proizvod već se stvara sopstvenim delovanjem i aktivnošću saradnika, pristalica, stranaka, medija, novinara i najšireg kruga simpatizera. Blagovremena kandidatura daje šansu i vreme kandidatu da se brani i da napada. Može biti i autogolova na suprotnoj strani kao što su oni ironično i sažeto opisani jednom rečenicom g. Prelevića: „Jasno je, jednog gardistu je ubio Vuk Jeremić a drugog Saša Janković“.

Oni koji, kako neko reče, razrogačenih očiju, načuljenih ušiju i otvorenih usta čitaju I n f o r m e r i gledaju samo P i n k nisu ciljna grupa demokratske opozicije, ma kakva bila.

U kojoj je to oblasti ljudske aktivnosti učešće u takmičenju uslovljeno unapred garantovanom pobedom? Čak i da se ostvari prognoza o slabom plasmanu opozicionog kandidata, taj plasman može da bude odskočna daska za buduće političko delovanje i za buduće izbore (ako ih bude). Ovako će se u Srbiji do kraja veka slušati priča kako opozicioni kandidat nema šanse jer je nepoznat široj javnosti. Konačno, narod treba da ima mogućnost izbora, pa ako velika većina oceni da joj je dobro sa fantomima, smanjenim penzijama, trostruko uvećanim porezima, partijskim izvršiteljima, čardacima ni na nebu ni na vodi, Rističevićima, Vučićevićima … lepo, i to je demokratija. Tražili ste, gledajte.