Ilustracija Foto: matthiasboeckel/ PixabayU listu Danas prenet je tekst sa portala „Klima101“ prof. dr Davora Končalovića iz Kragujevca sa veoma sugestivnim naslovom „Kako je uspešno sprovedena energetska tranzicija u Srbiji“.
Forma teksta je neobična; u njemu se „putuje“ u prošlost od 2046. godine ka sadašnjem dobu. U tome i ne vidimo veći problem, samo što se u jednoj tako „laganoj formi“, koja podseća na bajku, kriju teške iluzije.
Pre svega, osim u bajci, nijedan inženjer neće reći da je do 2027. godine moguće završiti reverzibilnu hidroelektranu Bistrica; veliko je pitanje i da li je to moguće u narednih 10 godina, jer do sada nije urađena ni kompletna projektna dokumentacija. Ništa nije realnije ni da Đerdap 3 počne da se gradi 2026. godine, kao da je to igračka a ne kapitalni objekat koji je čak prevelik i za potrebe Srbije.
Mnogo veći problem je što prof. Končalović „mašta“ da Srbija 2046. godine može da ima održivu elektroenergetiku samo na osnovu sunca, vetra i vode, bez fosilnih goriva ili nuklearne energije. To je opasna zabluda.
Srbija je zemlja koja nije previše „obdarena“ ni suncem niti vetrom. Solarne elektrane zimi daju svega 10 do 15% energije koju mogu da prikupe tokom proleća i leta, i to pod uslovom da je lepo vreme. Na vetar može da se računa svega oko 25% vremena, a inače ga nema (na Severnom moru vetra skoro da ima dvostruko više).
Najveća potrošnja struje upravo je zimi, kada je sunce najslabije i kada se na njega ne možemo osloniti, ma kako jevtini bili solarni paneli. I tu je kraj bajke koju plasira autor teksta: u danima bez vetra, Srbiji će nedostajati oko 3-4.000 MW energije. To se ne može nadoknaditi iz akumulacija reverzibilnih elektrana; one mogu da pokriju potrošnju samo za dva, tri dana u zimskim uslovima. To nije ni njihova svrha, već te elektrane služe za dnevno „peglanje“ potrošnje i balansiranje nestalnih izvora energije iz vetra i sunca.
U bajci zato nedostaje samo jedan deo: „Jovanjski mraz, bez vetra. Inženjeri koje pominje prof. Končalović izašli su prvo u parkove, pa onda u šume da poseku svo raspoloživo drvo i da podele građanima, jer struje nema već nedelju dana, koliko traje mraz i koliko nema vetra. Građani su rado upalili furune, znajući da je to obnovljiva energija“.
Autor je diplomirani inženjer elektrotehnike i konsultant
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
