Banke imaju ekstraprofit od indeksiranih kredita

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da li je autor teksta, pored toga što je ekonomista, dužnik u CHF?

   1. Gospodine Ilicu, predstavljate se kao ekonomista, gde ste vi studirali ekonomiju, u Severnoj Koreji? Ja nikada u zivotu vise netacnih tvrdnji i zakljucaka u jednom tekstu nisam procitao, a bavim se ekonomijom i finansijama 20 godina. Nemam energije da vam objasnjavam jednu po jednu neistinu i nelogicnost iz teksta, ali evo cisto kao primer jedna. Banke ne „kamate obaveznu rezervu“, kako ste se izrazili, i ne naplacuju po tom osnovu 23%. Ta stopa predstavlja stopu obavezne rezerve a ne kamatu na izdvojenu obaveznu rezervu. Obavezna rezerva je cist trosak za banke, banke bi volele da je stopa sto niza. To je obaveza za banke da deo prikupljenih depozita drze u NBS kao rezervu, odnosno deo sredstava koje ne mogu da plasiraju kroz kredite i po tom osnovu zaradjuju. Vi ocigledno ne znate sta je obavezna rezerva i stopa obavezne rezerve. Tekst je prepun slicnih pogresnih teza i zakljucaka. Jos ne mogu da se nacudim sta sam sve procitao u ovom tekstu. Da sam ovakav tekst procitao u nekom tabloidu pa da se ne cudim, ali da Danas objavljuhe ovako nesto, to stvarno nisam ocekivao.

      1. Neverovatno,molim Vas, da nas laike, proverite objašnjenjem… Jesu li nama banke dale zajam ili kredit, i koja je tu razlika sa stanovišta ekonomiste, pošto pravo jasno to definiše.

         1. Prosvetlite… Greška u kucanju…

      2. Narodna banka Srbije plaća bankama kamatu na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske obavezne rezerve u obračunskom periodu do nivoa koji ne prelazi iznos obračunate dinarske obavezne rezerve

   2. Mogu da kažem da sam pročitao gomile tekstova u vezi sa indeksiranim kreditima ali ovakvu gomilu gluposti do sada nisam video. Čovek jednostavno nema ideju kako izgleda bilans banke niti kao funkcniša bankarski sistem, kao ni šta je sekundarna emisija novca. Mogu da kažem i da je veliko razočarenje što to čitam u Danas-u jer je ovaj tekst rang Informera, Kurira eventualno Blica.

2. Covece hvala ti, ovaj tekst cu podeliti prijateljima a bilo bi svrsishodno isti poslati na adresu predsednika drzave, kao i svima onim koji se RADUJU tudjoj nesreci koje su opljackale banke.

3. Voleo bi da na ovaj tekst da komentar ,,profesor ljubodrag Savic,, koji je jutros na tv prvoj ,,zastupao banke,,. Dali NEZNA ovu materiju ili se prodao to je pitanje za njega, a da sam njegov student sigurno bi mu postavio to pitanje.

4. Nije to ekstra profit, već protivpravna imovinska korist.

   1. Zašto je to PPIK? Da li iko ikog naterao da uzme kredit po tad super povoljnoj ks? Da li su obe strane svojevoljno ušle u obligacioni odnos? Ako je odgovor na prvo pitanje NE a na drugo DA, onda ru nema ništa nelegalno.

      1. Andy, postoji nešto što se zove ugovor po viđenju. Korisnicima je dat ugovor po sistemu uzmi ili ostavi. Banka je profesionalac, korisnik nije, banka je dužna da obrati pažnju na zakonitost odredbi ugovora, tako da je odgovornost korisnika, kao neuke stranke, veoma, veoma mala, ili ne postoji. Nađi mi osnov u zakonu za indeksirani kredit, ne bla bla priču, već kaži čl taj i taj tog i tog zakona, ili idi i komentariši sa ljudima tvog nivoa na stranicama tabloida.

5. Osnovno sredstvo placanja u Srbiji je Dinar. Banke mogu otvarati devizne racune ali se nigde ne moze obaveza placati u stranoj valuti. Isto se dogodilo sa ovim kreditima koje je banka izdavala odnosno korisnika zaduzila u stranoj valuti a zapravo isplatu je izvesila u dinarima sto znaci da je danom konverzije definiran kurs strane valute . Prakticno po tom kursu je banka isplatila kredit u dinarima i to je jedinai novcani iznos koji se moze klijent zaduziti naravno sa dogovorenom kamatom.

   1. Niste u pravu u ugovoru stoji da vam je isplaćeno toliko CHF u DIN po trenutnom kursu i da se vi obavezujete vraćati toliko i toliko CHF u DIN po kursu na dan dospeća. Isto bi važilo i da je CHF pao u odnosu na DIN. Na sudu se može pokušati osporiti dobra namera banaka (bona fide) ili dokazati da banke nisu dovoljno jasno (transparentno) predocile rizike drugoj ugovornoj strani ali u na kraju ipak mislim da je to alavosti klijenata. Danas imamo valutnu klauzulu u EUR i ne daj Bože da se desi kakav poremećaj 80% ljudi od 30-55 godina u Srbiji bi bili u goroj sutuaciji nego “švicaraci”.

      1. Banke kroz proveru kreditne sposobnosti, samo sprovode mere države a koja kaže da opterećenje ne sme biti veće od 50 posto plate. Nama je to 120 posto. Ko je kriv? Reći ćeš, banke nisu znale… Prvo, bankama je POSAO DA TO ZNAJU, drugo, imamo presudu, pravnosnažne, grčkog suda protiv Eurobanke, gde je sud utvrdio da je ZAPOSLENI U TOJ BANCI 8 GODINA UZASTOPNO DOBIJAO PRVU NAGRADU ZA PROGNOZU KURSA. Ova prevara je izvedena po treći put u istoriji, ništa novo se tu nije desilo, i banke to znaju…

      2. Izvinite ali nemate pravo nemozete VI meni prodati vola a zaduziti me za konja. Banka nije klijentu isplatila CHF nego dinare a to je macka u dzaku odnosno protiv pravna radnja za koju treba da odgovara i NBS koja regulira platni promet. Rizik kredita se moze regulirati samo kamatom a ne dvostruko ili trostruko kroz valutnu klauzulu odnosno vezivanjem za neku valutu sto kredit u dinarima nema nikakve veze. Ovim se ignorise zakonsko sredstvo placanja a ako u tu valutu niko ne veruje sve dok se ne donese neka druga valuta on predstavlja osnovno sredstvo placanja. Valutna klauzula je nistavna kategorija. Najvecu odgovornost za ovu situaciju je NBS koja ne postuje svoje zakone i koja je dozvolila bankama da rade kako im odgovara a da su korisnici tesko osteceni. Tacno da je taj odnos obligacioni ali takav ugovor je nistavan,

      3. U svakom tadasnjem ugovoru u slucaju drasticnog pada vrednosti CHFa banke su se stitile klauzulom preindeksacije CHFa u EU. Kao nekadasnji radnik banke to provereno tvrdim!

         1. Bojane, ja kao korisnik odgovorno tvrdim da to većini nije bilo moguće jer se ponovo vršila provera kreditne sposobnosti. A nju je većina izgubila… Da ne pominjem troškove kao da dižemo novi kredit…

            1. Niste me razumeli. Banka je stitila sebe, a ne klijenta u slucaju drasticnog gubitka vrednosti CHFa u odnosu na DIN.

      4. NBS svakodnevno brani kurs dinara u odnosu na Euro, dnevnim intervencijama, tako da je mala mogucnost da se ovo desi sa E kreditima.

6. BRAVO!!!

7. Hvala na detaljnom obrazloženju.Najveća neistina da je banka gospodina Petrovića imala 85milona CHf u emisiji kod Nataše Miljković.

8. Valutne klauzule ili bilo kakvo vezivanje za strane valute je nezakonito jer narusava sredstvo placanja u Srbiji. Na osnovu cega se zaduzenje moze izvrsitu u stranoj valuti kada je kredit dat u dinarima. Time su banke ucinile krivicno delo zapravo varale klijente i kakve veze ima taj njihov kredir sa CHF. Ako je banka digla devizni kredit u CHF da bi dinarsku protivrednost prenela na kredite korisnicima u zemlji devize su i dalje ostale na njenim racunima u inostranstvu jer je koristila dinare za plasman u kredite tako da nema opravdanja za eventualne kursne razlike.

9. Banke se vrlo često zaduzuju kod drugih banaka najčešće kod banaka matica gdje je kamatna stopa manja nego stopa na depozite u Srbiji. Time postižu dva efekta. Banke matice plasiraju visak srestava po većoj ks a oni ovde imaju konkurentnu cenu. Indeksiranjem ili valutnom klauzulom banka smanjuje rizik na tržištu poput našeg koji može da nastane usled nagle promene kursa. Sa CHF kreditima priča je slična premda nisam siguran da su banke u posao ušle u dobroj nameri (bona fide) ali to je teško dokazati. Ljude je privukla niska kamata pa još uz to fiksna. I svako ko je to potpisao imao je samo to u vidu. Sad da li je bitno da li je banka za tzv. kreditnu liniju imala CHF kao izvor. Pa i nije. Banke su “prodale” CHF građanima ali u lokalnoj valuti time su u svojoj bilansi knjizili CHF i smanjili rizik od negativnih kursnih razlika. Realno dok su ljudi placali 15% dinarske kredite CHF kredit je bio 4-5%. E kad se okrenulo tad je nastala hajka na banke. A za kredit u švicarcu trebala je dobra veza u banci, zar ne?

   1. Andy, pre svega, javiš se i komentarišeš ispod teksta koji, po svemu sudeći, nisi pročitao. Moraš shvatiti da ovaj portal prate ljudi koji su znatno iznad nivoa čitalaca tabloida, a kojima bi možda tvoj komentar bio interesantan. Znaš li, pre svega, razliku između zajma i kredita? Plasiranje depozita građana? O čemu ti pričaš?! Vrati se u to vreme, pa kamata na oročenu štednju je bila veća od kamate koju su banke stavljale na stambene kredite. Po tebi, tržišno poslovanje je kada ti staviš novac po kamati 7 posto, a banka mi tvoj novac da po kamati 4.85?! Piši to na sajtu Informera, glupo mi je što ti odgovaram. Kredit je zadnjih 40 – tak godina emitovanje nove, fiktivne, novčane mase, novca koji pre tog trenutka nije postojao. Ljude je privukla niska kamata, pa još fiksna?! A ti kad ideš kupiti nov auto sa istom opremom, imaš ga u jednoj kući za 10000, u drugoj za 12000,kupiš ga za 12000? Kakva laž je tek fiksna kamatna stopa. Pa meni je, sa početnih 4,85, kamata išla do 7,03 %. A tek laž o dobroj vezi u banci… Pa nas su naterali da uzmemo CHF kredit, kakve veze…

   2. Kamata nikada nije fiksna, uvek se vezuje za libor ili eurobor

      1. Fiksna je marža, kao zarada banke, a nju su banke povećavale… A da li je to zakonito, vidi presudu suda u Strazburu protiv banaka u Mađarskoj…

10. Indeksiranje kredita je zaštita za banke da plasirana sredstva ne izgube zbog inflatornih kretanja. Revalorizacija, odnosno uskladjivanje osnovice može da se vrši i na osnovu rasta cena na malo. Indeksiranje ne može da bude osnov za ekstra prihod banke po osnovu kursnih razlika, jer banka može isključivo da zaradjuje na kamati, kako je i propisano ZOO. Banka u kamatu ugradjuje sve svoje troškove i zaradu. Ukoliko dodje do posebnih kursnih promena odredjenih valuta, što ujedno nije odraz kretanja vrednosti drugih valuta ili inflatornih promena, treba automatski da eliminiše tu valutu kao paritet indeksiranja. Time bi se izbegle ovakve situacije, gde banke enormno zaradjuju na redovnim kamatama, zateznim kamatama, kursnim razlikama. Krediti su odobreni u dinarima i u dinarima se vraćaju. Kretanje vrednosti valute kojom se vrši indeksiranje treba da bude ograničeno inflatornim kretanjima.

11. Autor je pokazao sklonosti ka filozofiji i u maniru današnje politike sve nepovezivo je pozevao u nekakvu logičnu celinu. Paušalno navođenje iznosa kamata na depozite od 10% i na kredite od 5% pa izvođenje zaključaka nije potpuno i zabludno. No to autor dobro zna. Razumem strast jer banke zaista jesu sa poduzanjem kamata radile neprihvatljive stvari. Umem da radim obračune i imam dovoljno iskustva sa 20 godina rada u banci da sugerišem svim dužnicima CHF da urade svoje analize i uporede sa EUR varijantom u tom momentu. Drama se diže jer je kurs otišao 60 dinara na više (od 50 do 110 din/1CHF cca) a EUR je otišao 48 dinara (70 do 118 din/1EUR) i manjom kamatom od 3 procentna poena obračuna proporcionalnom metodom. Umesto kukanja proverite sami da velike razloike nema.

    1. kurs je bio za chf 49 a za euro 81 din. 2007 u 17 aprilu..Franak je skocio preko 110 % a eruro 43% odokativno. MALO L JE?

12. Kada su na krilima 5 oktobra i na popularnosti Z. Djindjića, Pitić (kasniji Direktor Societe Generale) , Božidar Djelić (kasniji Direktor Credit Agricole banke) i Miroljub Labus, u dogovoru sa Pariskima Klubom ugasili nacionalno bankarstvo i otvorili većinu bankarskog tržišta za ,,Strane banke“, bilo je jasno da se sprema još jedna pljačka… Logika je nalagala da ako neko želi da posluje na ovdašnjem tržištu može tako što če kupiti banku, dokapitalizovati je itd…. Niko nikada nije otvoreno razgovarao, niti postavio pitanje šta su ovi ljudi dogovorili na pomenutim pregovorima septembra 2001…. Činjenica je da su 4 velike banke ugašene 01.01.2002. godine… Da se ne zaboravi…. Mnogi su se obogatili na poslovima destrukcije Naše države…. Ako neko može neka demantuje, a ovo su činjenice ili nesvakidašnje slučajnosti….

13. Kao trailer za jedan skup i nezanimljiv blockbuster! Iseckano, nabacano i poredjano taman tako da privuce sto siru publiku. A kad shvate da je sve od napisanog smuti pa prospi…ma nema veze vecu su kupili kartu i kokice!

14. Bla bla bla…sve sami strucnjaci.E pa objasnite nama laicima da la bi se neko bunio da je franak pao?

    1. Zasto mislis da nepricamo? Ovo je tek pocetak pred totalnu digitalizaciju svih valuta. Sve ce u jednom trenutku dovesti do toga da moramo preci na digitalnu valutu ni jedna nece biti postedjena a preplaseni narod ce je spremno docekati. I opet se pitate ko ce od toga imati korist?