Basara, deke i bake

Ta otužna, ničim izazvana familijarnost ima najbolji odgovor u rečima jedne starije gospođe upućenim jednom sredovečnom gospodinu: „Ja sam baba samo svojim unucima, tebi ne mogu biti baba.“

Možda preoštro za nas balkanski ukus i ležeran odnos prema svim vrstama nepodopština ali pogađa suštinu.

Deko, baba, ćale, majko, ženo koje često čujemo na ulicama uvek je znak, makar i nesvesnog, nepoštovanja, potcenjivanja i omalovažavanja nepoznatih osoba kojima je to upućeno jer se niko takvim rečima ne obraća onima koje uvažava, kojih se boji ili im se divi, bilo da su glumci, naučnici, političari ili mafijaši.

Ljudi u poodmaklim godinama mogu da budu fizički oronuli i narušenog zdravlja ali to nikome ne daje moralno pravo da ih neovlašćeno sladunjavim tepanjem svrstava u neke kategorije nižeg reda a ima i onih koji se u devedesetoj godini života voze biciklom, učestvuju u ekspedicijama ili stvaraju umetnička dela.

Artur Takač, bivši atletski reprezentativac i sportski radnik, stradao je na skijanju u 85. godini, Leni Rifenštal roneći u moru snimila film o podvodnom svetu u svojoj 100. godini, da ne pominjemo Teslu, Pikasa i mnoge druge. U našim novinama bilo je nekad i ovakvih bisera: „Starac povređen na auto-putu dok je vozio bicikl.“ A starac je, kako se iz daljeg teksta vidi, izvesni Petar Petrović (58). Za golobradog izveštača starac je svako iznad 40 godina.