Basara kao Koštunica

Ovaj iz Novog Sada me skoro ubedi da sam „pisac“, „kolumnista“ i „novinar“ a onda shvatih da nije ni pročitao moju „autobiografiju“ pre toga. Zamera mi i što za „riječ koprolalija ne koristim ad rem već ad hominem“.

E pa izvinjavam se, trebalo je umesto koprolalija, staviti mizerere (Upitajte prvog lekara opšte prakse, objasniće Vam šta je to.)

Čačanin priznade da je „jedan od 500 Basovih obožavalaca, a i da nema mnogo više u Srbiji onih koji ga razumeju“. I on me nagrdi al na drugu temu.

„Profesor kaže da je ateista, ali sam uveren da je nacionalista, jer je i Amfilohije to bio. Danas je teško naći u Srbiji ljude koji misle da je važnije biti Čovek nego Srbin. Ni Bećković to ne misli.“

Znaš li ti, kritizeru moj, šta uopšte znači reč nacionalista? Očekivao sam da se narednog dana oglase bar još dvojica (ili dvoje, rodna ravnopravnost) i to iz Vranja i Pazara pa da se ekipa u sinhronom plivanju kompletira. Što reče Marinika Tepić: „Šta Vučić misli, to Lukas govori.“

Ali da ostavimo te miševe, kako skoro napomenu predsednik i da se vratimo Basari kao glavnoj ličnosti. On u svojoj famoznoj kolumni reče (parafraziram) da se pojavio vikarni kolumnista i dobio prostor ne u „odjecima i reagovanjima“ gde bog (valjda ide veliko B) novinarstva zapoveda, nego na udarnom mestu, tamo gde objavljuju profesionalci i etablirani autori, u svakom slučaju ne „nadrkani“ amateri i anonimusi. Kao da ja, a ne redakcija lista, određujem gde će koji tekst biti objavljen.

Ove tvoje reči ipak potvrđuju da ti je omiljeno cveće bio narcis. E pa, Bas, kako reče onaj Čačanin (mi još nismo toliko bliski pa ću te zvati KontraBas) ima isto jedna lepa rečenica koju izgovori (neću da ti kažem ko, pa da mi opet spočitavaš druženja sa velikima). „Bolji i viši pođoše boljima i višima a ja jedva i tebe dopadoh.“

Pa onda dalje, da ovo pisanije (moje) više govori „o autoru, potuljenom iskompleksiranom luzeru…. početak transformacije Danasa u bilten jedne samoupravne zajednice neradnih ali politički ambicioznoh ljudi“. Bravo, majstore, ipak si ti slično Koštunici „neobavešten“.

Ove reči me podsetiše na dvojicu (kako ti kažeš) saučesnika u ovoj pandemiji. Prvi je Kon, koji reče više puta (kad je nošenje maske u pitanju) da on ne može njemu da kaže, jer on je predsednik.

A ovaj potonji reče (isto što i ti) da su lekari potpisnici – „protiv kriznog štaba (naći ćeš me na spisku) anonimusi, luzeri, koji ništa nisu u svojim institucijama uradili i sada bi hteli vlast i političke poene“. Kon dobi odlikovanje, a ja tebe.

Što se tiče velike nužde, začikavaš me. „Poslušaću savet lekara i farmaceuta – pride i profesora – pa ću čučnuti kad god me nužda pritera. Čik ti ustani iz velike nužde, ako možeš.“

Ima još jedna lepa narodna poslovica „niko se nije uneredio (ipak biram reči, razumećeš ti) što je klozet daleko, nego što nije pošao na vreme“. Ja inače sednem na šolju. Eto družili smo se nas dvojica nekoliko dana, možda se i sprijateljimo, a do tada putuj KontraBas i piši kad stigneš.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta