Basarine klozetske mudrolije

Retko se on ozbiljnije pozabavi argumentima protivnika (malo ću polaskati sebi) već im radije otpisuje ad hominem, a to je prilično teško kada se radi o osobama o kojima ništa ne zna.

Zamena za argumente je neko čudno akcentovanje poziva, zanimanja, titula i struke tih osoba ili sprdnja sa njihovim imenima uz oslonac na izreku sumnjive tačnosti „Nomen est Homen“.

U njegovoj Agori svi koji mu se suprotstave namah postanu neorejebivci, duduci, seoski džukci, seoski džiberi, mislioci dupetom, tutumraci, prazni Sebastijani, neduhoviti pokvarenjaci, proizvođači seriva, tupoumci, Đilasovi bitovi itd.

Sve je to već viđeno, svakodnevno pisanje uzima svoj danak, kao i primer onog nesretnog podnarednika koji se već sto puta u grobu okrenuo, koliko ga je Famozni puta pominjao.

Malo je njegovih oponenata na javnoj sceni jer je malo ko spreman da se izloži njegovom skatološkom rečniku a posebno ne pristojne i ugledne ličnosti, što na žalost ili na sreću nisam, pa me njegove diskvalifikacije neće suviše uzdrmati i oterati u depresiju.

Ne smetaju njemu samo opozicione stranke ustrojene po autoritarnom principu i prepune zlih bića i namera kao Pandorina kutija, nije mnogo milostiviji ni prema nestranačkim kritičarima vlasti, novinarima, karikaturistima i dr. jer svi oni podržavajući opoziciju navodno čine dobro vlasti. U njegovoj naopakoj logici borba protiv opozicije ima se smatrati borbom protiv vlasti na posredan način.

Slutim da nosioci ovakve gigantske borbe nikada neće proći kroz tabloidnog ili skupštinskog toplog zeca kao sudija Majić i bivši poverenik Šabić.

Famozni je uveren da će opozicija ako dođe na vlast biti ista ili gora od sadašnje vlasti.

Otkud on to zna kada u sadašnjoj opoziciji gotovo i da nema imena koje je bilo poznato široj javnosti pre pet ili deset godina a s druge strane pokazao je veliko razumevanje i visoku toleranciju kada su se naprednjaci i njihovi koalicioni partneri uspentrali na vlast iako su svi odreda imali bogate političke biografije.

„Ne treba tražiti dlaku u jajetu koje još nije sneseno“ – glagoljio je on (volim Basarine izraze) a to je u ono vreme izgledalo prilično razložno.

Pokazivao je on visoku toleranciju i prema bivšoj vlasti i tačno predviđao baš na ovim stranicama da ćemo je praviti od blata kada je više ne bude.

Tadić mu je dao dug ekskluzivni intervju u četiri oka a to svakako ne bi da je o njemu tada govorio ono što sada govori.

Pravo je Basare da voli ili ne voli bilo koga, ali njegove političke stavove treba kritikovati ako se nešto tako fluidno stavom uopšte može nazvati.

Postoji izreka da je postojanost vrlina ograničenih umova ali se i druga krajnost nikada nije smatrala vrlinom. Preletačeviće ne treba brkati sa Prevrtačevićima.

Ono što preleće dobro zna odakle poleće i na šta doleće a ono što se prevrće, a nalazi se u delu tela u koji on često smešta druge, može gadno da se umacka.

Da je ova polemika nastavljena sa argumentima kao što je počela imao bih tema i strpljenja da je nastavim, naravno ukoliko bi i redakcija imala strpljenja, u šta je teško poverovati ali nakon poslednje kolumne postaje očigledno da bi se nastavak pretvorio u prazno nadmetanje u prostaklucima a sličnim je rečima u sličnoj prilici sa istim protivnikom završio polemiku i prof. Radovanović.

Želim Famoznom udoban boravak u mestu u kojem se sada nalazi.

Autor je lekar specijalista u penziji