Basarino bacanje blata na opoziciju

Prvenac mu nije ispao baš uspešan, ne zbog težine teme ili velike pameti čitalaca, već zato što je napisan traljavo pa ispod takvih srednjoškolskih sastava nastavnici uz ocenu obično napišu“promašio temu“. Dokazi su jasni i vidljivi golim okom.

Uvod iz kolumne S. B. pod naslovom Pismo čitaocima: „Kako i po čemu ćemo te nove ljude prepoznati“, tako završava pismo čitaoca Jankovića, a evo šta ja čitaocu (i čitaocima) otpisujem: okanite se, more, čekanja novih ljudi. Ako i niste čitali drevnog proroka – Isaiju, čini mi se – koji kaže – „proklet je čovek koji se uzda u čoveka“ itd. Tema je možda interesantna ali nema nikakve veze sa završnom rečenicom u mom reagovanju koju autor kolumne pogrešno citira a ona ovako glasi: „Belog konja i njegovog jahača već smo doduše imali na predsedničkim izborima, pa ostaje nejasno kako i po čemu ćemo te nove ljude prepoznati ako se pojave bez oreola iznad glava. Onako osakaćena rečenica, bez završnog dela, dobija sasvim drugi gotovo suprotan smisao, zvuči kao naivno pitanje nekoga kome treba ozbiljan savet a potom se pitanje, koje nije ni postavljeno, komentariše. Komentarisana rečenica je u stvari naslov teksta koji je stavila redakcija (koje je uzgred budi rečeno, mnogo bolji od onog kojeg sam ja predložio). Ako je g. Basara sa čitanjem išao dalje od naslova, veoma je iznenađujuće da on kao književnik i veoma inteligentan čovek nije zapazio ironiju u završnoj rečenici. Pre će biti da mu je bila potrebna redukovana rečenica kao povod za raspredanje neke njemu omiljene teme pa se u tome suviše zaneo.

Upravo autor kolumne i njegovi sličnomišljenici stalno prizivaju neke nove ljude koji treba da zamene one, navodno potrošene i kompromitovane prvenstveno u opoziciji. NJemu ne odgovara nijedan živi opozicioni lider, ni jedna jedina postojeća opoziciona stranka. NJih napada kontinuirano i sistematski a vlast potkači sporadično, tek kada neki vrišteće provokativan događaj nadraži njegov satirični nerv, pa i tada često požuri da napravi balans onim čuvenim poštapalicama „svih boja“,“Euromahala“, „krug dvojke“itd. Prizivaju se i neke nove, zasad nepostojeće N. D. stranke koje će naravno voditi neki novi ljudi, neće valjda magarci. Nije baš sve u saglasnosti sa savetima drevnih proroka ali je naš kolumnista retko u saglasnosti i sa samim sobom. Na početku Vučićeve vladavine pisao je da ne treba tražiti dlaku u jajetu koje još nije sneseno a za vakta Demokratske stranke kako predoseća da ćemo ovu (tj. onu, ondašnju) vlast praviti od blata kada je više ne bude a sad mu je glavna zabava bacanje blata na bivšu vlast i sadašnju opoziciju. Pisati da ne treba biti opsednut Vučićem, da će sve biti isto ili gore dok se ne promene sistem i srpski mentalitet isto je što i u predratnoj Nemačkoj pisati da je glavni problem u pruskoj tradiciji i nemačkom mentalitetu. Samo nam nikada nije detaljno objasnio kako se menja sistem – ili je bar meni promaklo. Treba li to da učini vladajuća partija, sadašnje, kako ih on vidi, polufiktivne opozicione stranke, demonstranti, kakve bi on voleo da vidi, gadljivi na stranke i njihove lidere (koji je jedva čekaju da se rastrče po biralištima i crtaju čiča Glišu), nepostojeća Nova demokratska stranka koja treba da padne sa neba zajedno sa anđelima ili će se sam gospodin Sistem jednog dana pojaviti među nama i plačnim glasom saopštiti: „Rešio sam da se promenim, mnogo mi je žao što sam do sada bio ovakav.“ Jedno je sigurno, sistem neće promeniti ljudi koji u vreme protesta leže u krevetu sa isključenim daljincem.

Pošto sam se uverio da se autor kolumne ne libi da skraćuje rečenice koje citira a nemam uvid u original, postao sam sumnjičav pa podozrevam da je drevni prorok Isaija možda ovo poručio: „Proklet je čovek koji se uzda u čoveka koji je kao Basara.“

Autor je lekar specijalista