Besknjižni docent

U njegovom odgovoru u „Danasu“ od 15. aprila ima svega i svačega, ali ni jedne reči o progonima, njega i njegovih istomišljenika, jer njih nema na Filozofskom fakultetu od 1975, a da ih ima, odavno bi javnost za to znala. Ima izbora i reizbora u pojedina zvanja, ali progona nema. Ako neko nije izabran ili reizabran u odgovarajuće zvanje, to nije progon i ne može se tako tumačiti.

Budući da nije odgovorio na prozivku o progonima, ne osećam potrebu da docentu Šuletiću odgovaram na sve ostale neosnovane optužbe, ničim dokazane ili potkrepljene bilo kojom činjenicom.

Šuletić zaslužuje samo odgovor na tvrdnju datu u naslovu da „LJušić nije nastavnik već poslovni čovek“. Na Filozofskom fakultetu radim od 1975, dakle 43 godine, od toga sam proveo kao direktor Zavoda za udžbenike i Službenog glasnika šest i po godina, uz saglasnost fakulteta. Lako je izračunati koliko sam godina proveo držeći nastavu i obavljajući sve obaveze na fakultetu – 37,5 godina!

Šuletić me je prvo optužio u primedbama na referat, kao člana komisije za izbor jednog docenta za užu naučnu oblast Istorija srpskog naroda u Novom veku, da „dvadeset godina“ ne držim nastavu, a u Vašem listu sveo ovu tvrdnju na „dugi niz godina“, a koliki je taj dugi niz godina nije „znao“ da izračuna. Da li se posle ovako izrečene flagrantne neistine može verovati takvom čoveku?

Profesor, a ne „poslovni čovek“, Radoš LJušić, predavao je Nebojši Šuletiću i ispitivao ga, pred LJušićem Šuletić je branio svoj magistarski rad i svoju doktorsku disertaciju. Isti taj „poslovni čovek“, s Vojinom Dabićem, doveo je Šuletića za asistenta na Filozofski fakultet, bio mu potpisnik svih referata za izbor i reizbor u zvanje asistenta i docenta.

I sada je član komisije za njegov ponovni reizbor u zvanje docenta, budući da nema knjigu za unapređenje u vanrednog profesora. Ako je sve navedeno tačno, a jeste, i može se lako proveriti, onda ni Šuletić ne može ništa drugo biti nego „poslovni docent“! I, kada smo već kod univerzitetskih zvanja i karijere, naglašavam da sam prošao kroz sva zvanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu bez ijedne primedbe.

Dužan sam da naglasim, kako bi javnost znala o kakvoj se naučnoj veličini radi, da docent Šuletić još nije objavio svoj magistarski rad, ni doktorsku disertaciju, niti bilo koju knjigu. A kada će, to ni Đekna ne zna! Zaista, kome bi, onda, trebalo oduzeti „identitet istoriografske škole“?