Bezumlje i bes Miloša Kovića

Oni nemaju udžbenik, ni čitanku, ni hrestomatiju, ni zbirku izvora, ništa osim 53.505 stranica literature.

Dakle, nastavnicima, ako ne i učenicima, preporučuje se da prosečno savladaju 297, 25 stranica naučne literature svakog od 180 nastavnih dana, koliko ih obično ima školska godina. Nesprovodiv za nastavnike, nesavladiv za učenike, Predlog programa je nesuvisli.

U primedbama Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku koje se odnose na Predlog programa za treći razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju (objavljene u listu Danas 24. 05. 2022) ukazali smo da predlog ne odgovara usvojenim i obavezujućim opštim i specifičnim predmetnim kompetencijama.

Autore programa imenom i prezimenom nismo spomenuli, jer su nam u centru pažnje bili isključivo nastavnici i đaci.

Politika, kojoj smo poslali istovetan tekst, nije ga objavila ali je novinarka u članku „Podsticanje ili spoticanje talenata na času istorije“ prenela naše primedbe u zadovoljavajućoj formi (26. 05. 2022).

Autori Predloga programa Ković, Šuletić i Miloradović nam odgovaraju u Politici (26.05. 2020) da smo „ostrašćeni“ i „razdraženi“ i u Danasu (28-29. 05. 2022) da smo „Ljušićevi naslednici“ sa „zlom voljom“.

Detaljne primedbe na pomenuti Predlog programa uputili smo Kabinetu ministra prosvete, Nacionalno-prosvetnom savetu RS i ZUOV-u i na njima se nećemo duže zadržavati. U svojim tekstovima Ković, Šuletić i Miloradović, nisu dali nijedan argumentovani odgovor na primedbe. Iz njih se uopšte ne vidi ni da su sastavljači Predloga programa. Jedina im je odbrana da program nije obavezujući za nastavnike.

Dovoljno je reći da se program za bilo koji školski predmet mora pisati po zakonu, a ne po smernicama, koje je opet, volšebnim načinom, za ova specijalizovana odeljenja, sastavljao Ković 2020. godine.

On je sporni predlog programa pisao kao član komisije koja je imenovana rešenjem ministra prosvete. Autore programa istorije za gimnazije Ković vređa i omalovažava iako su oni, za razliku od njega, svoja mesta zauzeli nakon javnog konkursa i zakonski sprovedene procedure.

Još važnija je činjenica da Ković polovinu teksta, i u Politici, i u Danasu, posvećuje prodaji izdavačke kuće „Freska“ nemačkoj firmi „Kletu“, iako je ta prodaja obavljena po zakonu i pošto nijedna domaća firma nije bila zainteresovana da je kupi.

Osnovno pitanje je zašto je Ković, umesto sastavljanja argumentovanih odgovora na precizne stručne primedbe, diskusiju usmerio na Radoša Ljušića, osnivača i bivšeg vlasnika Freske?

Suzana Rajić i Danko Leovac autori su jednog od devet udžbenika za istoriju namenjenih učenicima osnovne i jednog od tri udžbenika za istoriju namenjenih učenicima gimnazija. Jasno je svima da ovde ne može biti reč o monopolu.

Kovićeva tvrdnja da su Rajić i Leovac u svojim udžbenicima plagirali sebe, Ljušića i druge autore, je apsurdna.

Udžbenici za osnovnu i srednju školu nisu naučna dela. Oni treba i moraju da sadrže samo naučno proverena znanja iz celokupne literature, bilo da ona potiču iz pera sastavljača udžbenika ili se radi o delima drugih autora.

Koviću odgovaramo da smo mi naslednici Vladimira Ćorovića i Dragoslava Stranjakovića, a đaci Radoša Ljušića. U decembru prošle godine Katedra za istoriju srpskog naroda u novom veku obeležila je 170 godina svog postojanja. Svi njeni članovi su doktori istorijskih nauka i jedini u zemlji akreditovani za užu naučnu oblast Istorija srpskog naroda u novom veku (16 – 20.v).

Imajući u vidu da su sve nadležne ustanove u zemlji obaveštene o stručnim primedbama na Predlog programa za treći razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju, prekidamo dalju polemiku sa Milošem Kovićem, Šuletićem i Miloradovićem. Od NPS-a, ZUOV-a i Ministarstva očekujemo da preduzmu mere u skladu sa svojim zakonskim obavezama i nadležnostima, a u korist nastavnika za istoriju i nadarenih učenika.

Katedra za istoriju srpskog naroda u novom veku Odeljenja za istoriju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

prof. dr Suzana Rajić, šefica Katedre

prof. dr Miloš Jagodić

prof. dr Čedomir Antić

prof. dr Danko Leovac

doc. dr Uroš Šešum

asis. dr Aleksandar M. Savić