Branislav Lečić želi da bude Goca Čomić 1Foto: Lična arhiva

Kao redovan čitalac „Danasa“, privrednik i predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kovinu, više puta sam „padao“ u iskušenje da reagujem na napise u „Danasu“.

To me je obično „hvatalo“ kada bih pročitao nešto što pouzdano znam da nije istina, jer se odnosilo na neku od tema u koje sam upućen (privreda, prilike u Kovinu, stanje u Demokratskoj stranci).

Pitanje je, međutim, kada bih se i da li bih se odvažio da nešto konačno i napišem da u četvrtak, 26. novembra, nisam pročitao tekst „Politička lutanja Zorana Lutovca“, koji je potpisao bivši ministar u nekoliko vlada, bivši član Demohrišćanske stranke i bivši član Demokratske stranke Slobodan Milosavljević.

U tom tekstu, najkraće rečeno, ništa nije potpuno istinito.

Ako zanemarimo ono što je Milosavljevićev lični stav, na koji on naravno ima pravo, u tekstu ostaju tri tvrdnje koje bi trebalo da predstavljaju činjenice.

Od te tri činjenice, jedna je polutačna, a preostale dve su potpuno izmišljene.

Nije istina da su u Demokratskoj stranci nedavno održani izbori za stranačko rukovodstvo.

Branislav Lečić i društvo „za kombinaciju“ su jednostavno izmislili da su izbori raspisani i onda izveli performans koji će im služiti kao opravdanje za podnošenje (ponizne) molbe Aleksandru Vučiću da njih proglasi za Demokratsku stranku.

Milosavljević u svom tekstu s pravom očekuje da im vođa režima usliši tu molbu.

Od tog propalog pokušaja da otmu DS najviše koristi zaista ima sadašnja vlast.

Cenim da Vučića u ovom trenutku sprečava da Lečića proglasi za predsednika samo to što ne zna šta će sa desetak novih gordanačomić.

Toliko ministarstava za gubljenje vremena i prodaju magle, ipak nema, a svi oni iskreno misle da su više od Goce zaslužili ministarsko mesto.

Uopšte se ne šalim.

Milosavljević, Lečić i ostali iz te grupe samo žele da budu na mestu Gordane Čomić.

Saradnja sa SNS-om i Aleksandrom Vučićem je bio njihov program na poslednjim unutarstranačkim izborima. Zato su te izbore i izgubili.

Oni se na Čomićevu ljute zbog toga što ih je napustila u pokušaju da preotmu DS i zbrinula samo sebe.

Pretpostavljam da je sada svaki dan zovu i mole da se kod Vučića i Marije Obradović zauzme za Lečića.

Da se iskupi za sebičnost koju je prema svima njima pokazala.

Potpuna je izmišljotina i Milosavljevićeva tvrdnja da je Lečić na lažnim izborima osvojio 2.800 glasova.

Broj ljudi koji su, na bilo koji način, učestvovali u tobožnjem glasanju je višestruko manji i to je svima u DS-u takođe dobro poznato.

Među „glasačima“ je čak bilo i mnogo onih koji uopšte nisu članovi stranke, a koji sami priznaju da su glasali.

Lečićeva sledbenica koja je pre godinu dana napustila stranku u svađi na Tviteru je „objasnila“ da joj je „lično Lečić dao pravo da glasa“; osoba koja nevešto pomaže Lečiću u vođenju naloga na društvenim mrežama se takođe pohvalila da je glasala, a godinama nije članica stranke; jedan od bivših potpredsednika stranke iz Banata zvao je redom ljude iz svog sela da mu donesu lične karte kako bi ih prikazao kao glasače…

I da ne nabrajam dalje.

Jasno je šta hoću da kažem. Tvrdnja o nekakvih 2.800 članova DS koji su glasali za Lečića je gola laž.

Poseban komentar zaslužuje Milosavljevićev pokušaj da dokaže kako Lečić ima podršku članstva tako što kaže da je za Lečića na neposrednim izborima glasalo 2.800 članova DS-a, a za Lutovca na izbornoj skupštini samo 680 delegata.

To je već „argument“ ispod nivoa poslednje seoske alapače.

Čak i ako zanemarimo činjenicu da su ti neposredni izbori izmišljeni, opet je neshvatljivo kako nekom uopšte padne na pamet da poredi broj glasova na neposrednim izborima u kojim bi trebalo da učestvuju svi članovi i broj delegata na izbornoj skupštini?!

Kakva muka je naterala Milosavljevića da javno izvali takvu budalaštinu, stvarno nemam pojma.

Znam samo da se po načinu „argumentovanja“ ni po čemu ne razlikuje od bilo kojeg predsednika mesnog odbora SNS-a po našim kovinskim selima.

Tako rade i oni kad ne znaju šta da kažu, pa jednostavno lupe šta im prvo padne na pamet.

I dok se mi iščuđavamo kako neko može tako bestidno da lupeta, oni već podele pakete sa hranom za svoje glasače.

Naposletku, u Milosavljevićevom tekstu je tačno samo to da je na poslednjoj izbornoj skupštini za Zorana Lutovca glasalo 680 delegata.

Dakle, od ukupno 1.230 delegata koji su učestvovali na izbornoj skupštini, Lutovac je već u prvom krugu ubedljivo pobedio svoje protivkandidate, a tih 680 delegata u tom trenutku je predstavljalo više od 37.000 članova DS-a.

Branislav Lečić, koga Milosavljević bez ikakvog osnova sada proglašava za predsednika DS-a, osvojio je tada malo više od 100 glasova.

Svi mi u stranci znamo da je to praktično minimum glasova koji neki kandidat za predsednika može osvojiti.

Nema nikakve sumnje da bi svaki predsednik opštinskog odbora DS-a koji je dovoljno dugo u stranci, pa da ga znaju i ljudi izvan njegovog mesta, osvojio bar neki glas više.

Svaki lojalan demokrata ima toliko prijatelja i saradnika u stranci da će bez problema skupiti više glasača nego što ih je skupio Lečić.

Postoji izreka koja kaže da je čovek veliki onoliko koliko su veliki njegovi protivnici.

Možda i u tome leži deo motivacije Slobodana Milosavljevića za konstantne napade na Zorana Lutovca.

Milosavljević se upadljivo trudi da samog sebe na silu uzdigne iznad drugih, pa je tako od članova naše stranke tražio da mu persiraju i da mu se obraćaju sa „doktore Slobodane Milosavljeviću“.

Verujem da će se grdno uvrediti kad vidi da ovaj odgovor na njegove opservacije u Danasu upućuje neko sa (niskog) lokalnog nivoa.

Sam je kriv za to.

Njegovo inferiorno olajavanje Zorana Lutovca je stvarno na provincijalnom nivou.

Autor je strukovni inž. mašinstva i predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Kovin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari