Bravar je bio bolji

Pre svega želim da redakciji Danasa i Vama lično čestitam na postajanju članom nove, velike i kvalitetne, medijske porodice.

Ubeđen sam da će ta okolnost biti od suštinskog značaja za sve novinarke i novinare Danasa u odlučujućoj, aktuelnoj borbi za demokratizaciju Srbije.

Usput, zbog koincidencije u objavljivanju teksta na koji sam primoran da reagujem, neki me prijatelji pitaju da li se to i uređivačka politika Danasa menja.

Poštujući pravilo da se objavljuju stavovi suprotstavljenih strana, ubeđen sam da će, u novim, materijalno sigurnijim okolnostima, Danas nastaviti da bude oslonac za iznošenje istine, ma o kome i o čemu se radilo.

Elem, u Danasu od 5. 3. 2021. objavljen je tekst profesora univerziteta u Viljnusu, Litvanija, g. Vladislava B. Sotirovića, na koji, da nije objavljen u Danasu, ne bih odgovarao.

Ovako, ceneći Vaš i do sada, i naš Danas, moram da odgovorim.

Imajući u vidu i nedavne tekstove istog mrzilačkog autora, prilično je jasno da „u tom ludilu ima i nekog sistema“. U ovakvim i sličnim prilikama, koje se sve češće pojavljuju, trudim se da ne širim priču.

Kada sam pročitao tekst, prva moja pomisao se ticala tih profesorovih studenata u Viljnusu.

Šta li im on priča i čemu će ih sve podučiti.

Drugo čega sam se odmah setio bila je parola koja se pojavila posle raskida sa Staljinom: „Što je više kleveta i laži, Tito nam je miliji i draži!“.

Na obalama Normandije, prilikom obeležavanja poslednje okrugle godišnjce savezničkog iskrcavanja, bili su istaknuti portreti Čerčila, Staljina, Tita, Ajzenhauera i De Gola.

Kako se naš zagorski metalac, mašinbravar, Staljinov šegrt, jajački „maršal“, zagorski sirotan, itd. našao u tom društvu za jednog profesora univerziteta iz Viljnusa, svakako ostaje nedokučivo.

Doduše, ima još nekih profesora univerziteta, ako ne baš iz Viljnusa, ono recimo, rektora St. Antoni koledža oksfordskog univerziteta, F. V. D. Dikina, u čijoj knjizi „Bojovna planina“ bi naš Viljnušanin lako mogao da pronađe izvore pomenute Titove imovinske kartice, kao državnog službenika.

Tito je imao puno političkih protivnika, pa i otvorenih neprijatelja. Mnogo planiranih atentata na Tita je bilo neuspešno. Ipak, čak su mu i najveći protivnici priznavali istorijsku ulogu i značaj.

Ovako niska podmetanja, kao što su ova u pomenutom tekstu, odavno nisu zabeležena.

Ne želeći da ulazim u bilo kakvo opovrgavanje iznetog u pomenutom tekstu, mrzilački ostrašćenog istraživača Titovog bogatstva, mogu samo da uputim na još dve od hiljade knjiga napisanih o Titu.

Zadnjih godina, ako tako smem da kažem, kolege, profesora iz Viljnusa, istoričari Ivo Pirjevec i Ivo i Slavko Goldštajn, napisali su knjige o Titu.

Knjige su maksimalno objektivne, i tu se nalazi sve što bi se, iz današnje perspektive, Titu moglo prebaciti, ili ga kritikovati, pa i o njegovom tzv. bogatstvu.

Na žalost profesora Sotirovića, zaključci iz ovih obimnih knjiga su nedvosmisleni: „Bravar je bio bolji!“

Autor je metalurg, predsednik Saveza antifašista Srbije